Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    1129
    Пратите нас

    Бугарска нема ни ресурсе ни стратегију да блокира Северну Македонију по грчком сценарију, изјавио је у интервјуу за Спутњик професор историје, члан Бугарско-македонске комисије за историјска и образовна питања Иван Илчев.

    Мислите ли да ће Бугарска ипак успети да инсистира на свом гледишту, попут Грчке? Атина је 30 година блокирала евроатлантске интеграције Скопља, али је ипак добила то што је хтела од Македоније. Мислите ли да Бугарска може да крене истим путем, има ли она довољно дипломатских и политичких ресурса за то?

    ─ Према мом мишљењу, нема. Не постоји дугорочна стратегија, нити ресурси. У самом бугарском друштву веома су снажна сентиментална расположења оних који сматрају грађане Северне Македоније браћом, заборављајући притом да они не желе да буду браћа. Не узимајући у обзир то, да вероватно до 25 одсто становништва у суседној земљи чине Албанци, Турци и Роми.

    Да ли је Заједничка бугарско-македонска комисија успела да дође до неке врсте договора о спорним питањима, или у актуелним условима није ни било наде на решење спорова и одлука Бугарске зависи само од политичара?

    ─ Никада нисмо постављали себи задатак да „решавамо спорна питања“. Водимо дискусије и долазимо до закључака који се, вероватно, многима неће допасти. Али независно од наших закључака, уколико они не буду материјализовани у уџбеницима и ако се не одражавају у јавној атмосфери, као што предвиђа Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Софије и Скопља из 2017. године, остаће само оружје којим ће се борити политичари.

    Бугарска елита приврженија Србији, него својој земљи

    Ваш колега из комисије Кирил Топалов је говорио да Скопље није одустало од „Титових метода деловања“ и да су македонски медији и политичари уједињени у „антибугарском гневу“. Да ли се слажете са таквом проценом? Уколико се слажете, да ли ће се то одразити на рад комисије?

    ─ Нажалост, у томе има доста истине. Разлог за то чак не лежи у неком урођеном антибугарском осећању, већ у чињеници да је током последњих деценија у Скопљу створена политичка, економска и културна елита, која се више осећа повезаном са Србијом, него са Бугарском. Поред тога, нема значајног економског интереса за развој односа са Бугарском... Не треба очекивати радикалне промене. А и у Македонији постоје утицајни политички кругови који ће после вероватног придруживања Европској унији почети да инсистирају на постојању македонске мањине у Бугарској. Уопштено говорећи, за Бугарску Македонија уопште нема тај значај, који има Бугарска у свести многих политичара у Скопљу.

    Такође сте говорили да Западну Европу не занимају бугарско-македонски односи, већ да Скопље не постане гласник руских интереса. Значи ли то да ће ЕУ донети одлуку да прихвати Северну Македонију, без обзира на несугласице са Бугарском?

    ─ Нисам сигуран да је то могуће, узимајући у обзир механизам одлучивања у Европској унији. Али, заиста, од 1885. године Русија ниједном није подржала Бугарску у њеним несугласицама са Македонијом, ма с ким да је од својих суседа, док је често пружала подршку Србији.

    Подсетимо, 1885. године уједињене су кнежевина Бугарска и Румелија (јужни део савремене Бугарске), која је била део Османског царства. Уједињење је изазвало српско-бугарски рат, а Русија, која је до тада подржавала бугарску војску, повукла је своје војне инструкторе из земље.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    блокирање, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога