Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3683
    Пратите нас

    Ако премијер Северне Македоније Зоран Заев испуни обећање да ће у Скопљу поново почети са радом Српски културни центар затворен пре скоро две деценије, то ће бити признање да српска заједница постоји, каже Владимир Добросављевић, саветник у Демократској партији Срба у Северној Македонији, истичући да очување српског идентитета више није табу тема.

    Заев је, честитајући српској заједници у Северној Македонији Дан светог Саве, најавио да ће у Скопљу бити обновљен Српски културни центар али и враћен српски језик у школе. Добросављевић који је политички консултант и саветник Ивана Стоилковића, председника Демократске партије Срба у Северној Македонији и посланика Собрања, каже да је отварање Српског културног центра ствар прихватања и признања државе Северне Македоније да у тој држави постоји аутохтоно становништво српског порекла. С друге стране, има резерву што се тиче обећања да ће се српски језик вратити у школе али и објашњење зашто је све ово веома засметало Бугарима који су Србе назвали „џелатима“ Македоније.

    Признање да српска заједница постоји 

    „Ми имамо право на очување свог идентитета у тој земљи. Дакле, то је нешто што је од формирања Македоније као државе па све до сада било нека врста табу теме, јер се некако стално прећуткивало постојање српске културне заједнице у Македонији и она је више заправо служила као нека врста биомасе за  асимилацију и стварање неких других етничких ентитета,“ објашњава Добросављевић.

    После, како каже, деценија борбе српских политичких представника у Македонији, на овај начин је постојање српске заједнице признато и омогућено је нормално деловање и функционисање и очување српског идентитета у овој држави.

    „Српски културни центар би пре свега био дом односно центар за српске идентитетске институције. Дакле, окупљао би културна друштва, друштва за очување традиције, нешто слично као што је Српска кућа у Подгорици,“ објашњава наш саговорник.

    Тешко са повратком српског у школе

    Центар ће, најзад, бити простор у коме ће представници српске заједнице моћи да се окупљају и одржавају све програме  које се тичу очувања српског идентитета. Што се тиче најаве повратка српског језика у македонске школе наш саговорник је помало неповерљив.

    „То је трећи пут да премијер Македоније најављује тако нешто. Године 2007 је укинут српски језик у школама и остао је као факултативни предмет. Тако да ћу то обећање примити с резервом јер не знам да ли је власт у Скопљу заиста спремна да афирмише српски језик,“ напомиње наш саговорник.

    Бугарски страхови

    Добросављевић је прокоментарисао и оштре критике Софије поводом најаве повратка српског језика у македонске школе. Бугарска министарка спољних послова Екатарина Захаријева је ту идеју чак оценила као део плана да се „језик што више приближи српском, а удаљи од бугарског“, уз опаску да је“ македонизам идеја настала у Београду и Москви”. Најдаље је отишао вицепремијер бугарске Красимир Каракачанов који је, говорећи о односима Скопља и Београда, рекао да Скопље радије одаје почаст својим џелатима.

    Добросављевић каже да су такви иступи резултат страхова Бугарске.

    „Њима је Македонија слаба тачка у историји, јер је сматрају западаном провинцијом Бугарске а македонски језик третирају као врсту дијалекта бугарског. Бугари се стално питају колико је и да ли има утицаја Срба на дешавања у Северној Македонији. А заправо је то њихова стара историјска рана  јер тај простор доживљавају као део бугарског корпуса“, објашњава  наш саговорник.

    Незванично око сто хиљада Срба живи у Македонији

    Добросављевић такође истиче да у Северној Македонији по попису из 2002. године живи око 36.000 Срба, мада како каже, према интерним сазнањима тај број иде између 60 до 100 хиљада људи који су по пореклу Срби или припадају српској заједници али су се из неких разлога изјаснили другачије.

    „На крају крајева, ове године требало би да буде одржан попис становништва у Северној Македонији па се надамо да ћемо тада добити релевантну бројку о стању српске заједнице у Македонији,“ додаје он. 

    Из старог центра све је у депоу

    Иначе, Српску културни центар у Скопљу је био кутак у главном граду Македоније где је на бесплатној услузи читаоцима увек била добра библиотечка понуда српских издања, махом дарованих од Народне библиотеке Србије, читаоница са српском штампом, простор где су неколико година одржавани часови факултативне наставе српског језика, књижевне радионице, предавања, песнички сусрети, изложбе, трибине...  Од затварања  комплетан библиотечки фонд и наставне књиге, помагала за факултативну наставу на српском, смештени су депо.

    Тагови:
    Бугари, Срби, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога