Педесет година од првог изласка космонаута у свемир

Русија данас обележава 50 година од када је, током лета свемирског брода „Восход 2“, совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је боравио у отвореном свемиру. Леонов, који сада има 80 година, о свом путовању говори као да је „плутао у дубоком црнилу са звездама које су свуда наоколо и заслепљујућим Сунцем“.

Алексеј Архипович Леонов је 18. марта 1965. године, заједно са колегом Павелом Бељајевим полетео у свемир и након сат и по времена проведених на висини од 498 километара изнад земље, ушао у ваздушну комору ракете. После губитка херметизације, Леонов је отворио поклопац коморе и искорачио у отворени свемир. Он каже да је цела експедиција била веома ризична јер у космосу постоји безброј непредвидивих ствари на које не можете да утичете као када сте на земљи. Први велики проблем са којим се сусрео Леонов десио се приликом повратка из отвореног свемира. 

„Нико на земљи није могао до детаља да провери шта ће се десити са тканином од које је направљен скафандер. Након осам минута у отвореном космосу, рукавице су се увеличале неколико пута и прва помисао ми је била шта ћу да радим при повратку у ваздушну комору. Према процедури, при уласку је требало обезбедити конопац којим сам везан за летелицу и након тога затворити поклопац иза себе. Како бих оспособио руке морао сам да испумпам из скафандера нагомилани притисак и то сам урадио а да нисам информисао базу на земљи. Управо тада сам начинио један од највећих прекршаја понашања у отвореном свемиру, јер је договор био да их о свему информишем.“

Након осам минута у отвореном космосу, рукавице су се увеличале неколико пута и прва помисао ми је била шта ћу да радим при повратку у ваздушну комору.

© Sputnik / Николай Макаров

/

Уђи у базу фотографија

Међутим, то није био крај Леоновим мукама, јер је након тога уследио улазак у ваздушну комору и повратак на летелицу. Према његовим речима, због насталих проблема није био у могућности да у ваздушну комору уђе најпре ногама, већ је ушао наглавачке, што је подразумевало да се у уском простору изротира како би иза себе затворио поклопац за херметизацију. 

„И тада је наступио најтежи тренутак. У том превртању сам изгубио много снаге, пулс ми се убрзао, а зној ми је са лица капао као киша. Ништа од силне влаге нисам могао да видим, све сам радио према осећају. Када сам на крају успео да затворим поклопац и вратио се на летелицу, схватио сам да сам за то време изгубио шест килограма.“

Са друге стране, Леонов каже да осећај боравка у космосу може да се пореди са купањем морнара у отвореном океану. Он каже да га је приликом одабира кандидата за ову мисију оснивач свемирског програма Совјетског Савеза, чувени Сергеј Корољев изабрао пошто је већ возио неколико свемирских уређаја и стекао добре оцене током те обуке, као и због његове љубави ка сликарству. Приликом изласка из летелице у отворени свемир, Леонов је упоредио призор који је видео са сликама америчког уметника Роквела Кента.

Иначе, Совјетски Савез је пре 50 година имао свемирску превласт у односу на САД, након што је Јуриј Гагарин као први човек полетео у свемир 12. априла 1961. године.