Слушајте Sputnik
    Крим

    Крим. Злато и тајне Црног мора

    © Flickr/ d1mka vetrov
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић, Тимур Блохин
    0 583

    Богато културно-историјско наслеђе на Криму још један је разлог спорења између украјинских власти и Русије, у чијем се саставу од 2014. године Крим поново налази. Најпознатији је спор који још увек траје, а чији је предмет чувено скитско злато.

    Битка за културно наслеђе Крима настављена је у Холандији. Прошле године у Холандском музеју отворена је изложба „Крим: злато и тајне Црног мора“, чију основу су чинили предмети из неколико музеја, између осталог из музеја Тавриде, који се налази у главном граду Крима, Симферопољу.

    Иако је убрзо затим Крим ушао у састав Русије, музеј је одбио да врати непроцењиве предмете полуострву. Они су задржани на захтев украјинске стране.

    Предмети задржани у  Холандији осигурани су на милион и по евра
    © Sputnik / Тарас Литвиненко
    Предмети задржани у Холандији осигурани су на милион и по евра

    У интервјуу за Спутњик директор Централног музеја Тавриде Андреј Маљгин објашњава да су у питању златни и сребрни предмети епохе касне антике, као и неколико бронзаних предмета епохе Скита.

    „Судски поступак је још увек у току. Иако су кримски музеји предали тужбу за повратак колекције, холандски суд не прихвата чињенично стање да Крим више није тероторија Украјине. Као стране у спору иступају четири музеја са Крима, који нису означили своју државну припадност, и држава Украјина. Музеји граде своју аргументацију на уговорима који су били потписани са Холандијом у којима је написано да експонати треба да буду враћени њима. Али у истим уговорима постоји тачка у којој стоји да се експонати сматрају власништвом Украјине. И Кијев користи ову правну колизију“, објашњава Маљгин.

    Име Крим потиче из татарског језика и означава тврђаву и стене
    Име Крим потиче из татарског језика и означава тврђаву и стене

    Предмети задржани у Холандији су осигурани на милион и по евра, а колекција коју чини више од 1000 предмета једнака је вредности експоната државног музеја „Ермитаж“.

    За сада је тешко рећи како ће се завршити судска расправа, спор може да траје неколико година, док не дође до деескалације политичког конфликта. Може се прогнозирати да ће Холандија вратити експонате оном са ким на крају буде имала боље односе.

    Управо изложба „Крим: злато и тајне Црног мора“ постала је главна епизода битке за културно наслеђе после повратка полуострва у састав Русије.

    Арена сукоба интереса великих цивилизација

    Географски положај и природне карактеристике Крима одувек су привлачиле народе различитих култура и традиција, а кроз историју то полуострво често је била арена где су се сукобљавали интереси великих цивилизација.

    Без обзира на миграције народа и досељавање Хуна, Јевреја, Хазара, Јермена и других, највећи утицај на Крим у периоду од 5. до 15. века имала је Византија. Под њеним утицајем сва кримска племена су прелазила у хришћанство.

    Катарина Велика: Крим ће „од сада до вечности“ бити руски
    Катарина Велика: Крим ће „од сада до вечности“ бити руски

    Велики значај на данашњу етничку структуру оставио је упад монголске Златне хорде Џингис Кана у тринаестом веку. Монголи су у свом саставу имали Татаре — турско племе које после пропасти Хорде, остаје да живи на Криму и у 14. веку прима ислам.

    После пада Византије, Турци успевају да овладају делом Крима који је обухватао стратегијски најважније тачке и тврђаве. Под утицајем Турске врши се исламизација локалног становништва.

    После првог руско-турског рата Крим 1783. године постаје део руске империје, на чијем је челу била Катарина Велика.

    Насељавањем Руса Татари губе демографски рат, повлаче се у централну Азију и Турску. Руси постају већинско становништво, а Татари мањина.

    Када су 1942. Немци умарширали у тадашњи Крим, око 20.000 Татара се ставило у службу Вермахта и окренуло против Руса. Касније, за време владавине Стаљина, Татари су депортовани у централну Азију. На Крим су се могли вратити и тек 1989. године и данас представљају нешто више од десетине становника.

    За припајање Крима Украјини заслужан је Стаљинов наследник Хрушчов, политичар украјинског порекла. Он је 1954. године декретом поклонио Крим Украјинској Републици, која је тада била део СССР-а.

    У саставу Украјине Крим остаје до 2014. године, када се на референдуму 97 одсто становништва изјашњава за отцепљење полуострва од Украјине. После проглашења независности, руски председник Владимир Путин са новим кримским рукводством потписује споразум о припајању Крима Русији.

    Крим — мешавина епоха и култура

    Захваљујући богатој историји на Криму данас постоји 14.500 природних и културних споменика.

    Хански дворац
    © Sputnik / Тарас Литвиненко
    Хански дворац

    С обзиром да се на овом поднебљу одиграло раскршће епоха, на Криму постоји пећина Чокурча, најстарије људско станиште у Европи, старо око 50.000 година, истиче у разговору за Спутњик члан друштвеног савета при Министарству летовалишта и туризма Републике Крим Људмила Бабиј.

    „Поносни смо и на средњовековну ђеновску тврђаву Чембало, као и на Хански дворац изграђен у традицијама Османске културе. На Криму живи више од 100 народа и народности, зато у старом делу Евпаторије, на пример, можете за сат времена да обиђете храмове пет религија који се налазе у истој улици“, каже Бабајева.

    — Кад већ говоримо о главним знаменитостима Крима, не можемо да изоставимо један од „бисера“, Ливадијски дворац. Кроз тај дворац такође се осликава кримска „мешавина“ епоха. У њему су боравиле три генерације царске породице Романов, јер овај дворац је био једна од њихових резиденција. Са друге стране, унутар његових зидина одржана је Конференција на Јалти шефова влада СССРа и Велике Британије, у фебруару 1945. године.

    Унутар зидина Ливадијског  дворца одржана је Конференција на Јалти
    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Унутар зидина Ливадијског дворца одржана је Конференција на Јалти

    „Ускоро обележавамо 70-годишњицу Велике победе, а на територији малог Крима налазе се два града-хероја: Севастопољ и Керч. Ливадијски дворац је предиван, али постоји много других мање познатих објеката. У Керчу се налазе аџимушкајски каменоломи, где се опкољена својетска војска до последњег дана супротстављала фашистима, као и Музеј искрцавања десанта, чији сарадници говоре о догађајима из 1942. године тако да се осећате као да стојите на усијаној земљи. Ливадијски дворац није све“, истиче Бабиј.

    Тагови:
    скитско злато, спор, тајне, Татари, култура, изложба, злато, историја, Крим, Русија, Холандија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога