Београд+ 23°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Други светски рат, 1941-1945. Победничка застава на Рајхстагу у Берлину, 2. мај 1945.

    Cећање на 30 милиона жртава нацизма (видео)

    © Sputnik/ Vladimir Grebnev
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 393230

    У зору тог давног летњег јутра, пре 74 године, без икаквог упозорења, немачка војска напала је Совјетски Савез.

    Главне ударне силе започеле су 22. јуна 1941. године операцију „Барбароса“ бомбардовањем Кијева, Риге, Виљнуса, Минска, Бреста, Севастопоља, али и много других градова дуж западне границе Совјетског Савеза, као и железничких чворишта, аеродрома, војних база. Артиљеријска ватра је разносила погранична утврђења, док је војска Вермахта продирала унутар Совјетског Савеза.

    Сат и по након почетка офанзиве, око шест сати ујутро, тадашњи немачки амбасадор у Совјетском Савезу Вернер фон Шуленберг стигао је у Кремљ да преда ноту о објави рата. Према документима који говоре о сусрету немачког амбасадора са совјетским министром спољних послова Вјачеславом Молотовим, наводи се да је Фон Шуленберг видно био несрећан због одлуке његове владе, која је упркос споразумима о пријатељству и помирењу напрасно одлучила да изврши инвазију на Совјетски Савез.

    Стаљину, кога је о почетку инвазије обавестио начелник Генералштаба маршал Жуков, још око пола пет ујутру, то није било довољно да га убеди да су Немци прекршили све договоре и напали совјетске снаге у Украјини, Белорусији и Балтику. Стаљин није веровао ни у извештаје легендарног совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа, познатијег као Рамзај, који је недељу дана пред инвазију упозорио Кремљ да је напад Немаца планиран за 22. јун. 

    Хитни састанак у Кремљу који је Стаљин сазвао трајао је преко три сата, све док нису донесене прве одлуке о томе како узвратити ватру немачким снагама. Стаљин ни тада није био спреман да повреди немачку границу, већ је издао наређење да се бомбардују непријатељске копнене трупе. Међутим, већ тада је немачка авијација доминирала небом, а преко хиљаду совјетских авиона уништено је у јутарњим бомбардовањима.

    Званично саопштење о почетку рата Стаљин је издао тек у подне 22. јуна. Било је предлагано да се сам Стаљин обрати нацији, међутим он није био спреман да то учини, већ су сви чланови Политбиора сачинили саопштење које је прочитано преко радија.

    Тада се први пут рат назива Отаџбинским, а министар Молотов изговара речи које дан-данас сваки руски ђак зна: „Правда је на нашој страни. Непријатељ ће бити поражен. Победа ће бити наша“. 

    Други светски рат је Совјетском Савезу донео огромне губитке — преко 30 милиона живота, односно једну шестину становништва. Целокупна инфраструктура окупиране совјетске територије је била практично уништена. 

    На данашњи дан се широм земаља бившег Совјетског Савеза пале свеће и полажу венци на свим споменицима јунацима Великог отаџбинског рата.

    Тагови:
    Барбароса, офанзива, Велики отаџбински рат, Јосиф Висарионович Стаљин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога