Лавров: Право вета — гаранција очувања равнотеже у свету

© Sputnik / Алексеј Никољски / Уђи у базу фотографијаСергеј Лавров
Сергеј Лавров - Sputnik Србија
Пратите нас
Право вета у Савету безбедности Уједињених нација, које тако често критикују, једна је од главних гаранција очувања равнотеже, тако неопходне у било ком демократском систему, изјавио је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

„Друга је ствар што повремено има покушаја да се испровоцирају ситуације које потпадају под примену вета из нечасних политичких циљева. То се неколико пута дешавало, када су наши западни партнери убацивали резолуције које немају никакав практичан значај, попут годишњице догађаја у Сребреници“, рекао је Лавров у опширном интервјуу у оквиру телевизијског филма „Уједињене нације — 70 година“. 

Виталиј Чуркин улаже вето у СБ УН - Sputnik Србија
Вето — клопка за Путина

Према његовим речима, уз сву трагедију тих догађаја, није посао Савета безбедности УН да просто заузима једну страну у сећању на конфликте од пре две деценије. 

„Исто тако, није посао Савета безбедности да се меша у кривичну истрагу катастрофе малезијског ’боинга‘“, нагласио је Лавров. 

Он је навео да се право вета користи онда када је реч о принципијелним интересима државе. 

„Веома често, током ноћних заседања, у глуво доба, када Москва дубоко спава, од нас захтевају позив. Ти одговараш да нећеш звати јер већ имаш инструкције. Овде је најважније видети границе могућег, али када схватиш да је реч о принципијелним стварима, нашим принципијелним интересима, тада се ситуација не може поправити и управо у таквим ситуацијама понекад се мора прибећи коришћењу права вета“, објаснио је шеф руске дипломатије. 

Савет безбедности УН - Sputnik Србија
Зашто Запад приморава Русе на вето?

Лавров је десет година био стални представник Руске Федерације при овој међународној организацији.

Право вета у Савету безбедности УН има пет сталних чланица те међународне организације: Русија, САД, Кина, Велика Британија и Француска. 

Поводом избора новог генералног секретара УН следеће године, који ће заменити Бан Ки Муна, Лавров је рекао да су источноевропске земље јединствене у мишљењу да следећи Генерални секретар УН треба да буде представник тог региона. 

Према његовим речима, на тој позицији су већ много пута били представници Западне Европе, Азије, Африке и Латинске Америке, док Источноевропска регионална група, која званично постоји још од совјетских времена, никада није била представљена у УН на тај начин.

„У Источноевропској групи сада се формирало јединствено мишљење које смо подржали ми и сви њени чланови, независно од њихове припадности НАТО-у. Потписано је писмо које је упућено свим чланицама УН, у којем смо навели да сматрамо да следећи Генерални секретар УН треба да буде представник Источноевропске стране. Таквих кандидата сада има око десет. Међу њима су, узгред, и жене, а њих су кандидовале појединачне земље. Група у целини тешко да ће се усагласити, али процедура избора Генералног секретара УН и изношење кандидатура јесу прилично флексибилан процес. Не искључујем могућност да Источноевропска група на разматрање Генералној скупштини УН поднесе на разматрање неколико кандидатура“, закључио је Лавров.

О реформи УН

Већ дуго времена трају дискусије о потреби да се реформишу УН, како би Организација могла адекватно да реагује на изазове савременог доба. У највећој мери ови разговори се тичу потребе да се ревидира састав Савета безбедности. Део држава инсистира на проширењу броја сталних чланица СБ УН, док други сматрају да је потребно повећати списак несталних чланица.

„По мом мишљењу, процес је почео 1993. године са усвајањем резолуције Генералне скупштине УН, којом је отпочет процес консултација како би се дошло до општеприхватљивог резултата који обезбеђује праведну географску представљеност свих региона у овом органу, а који би обезбеђивао његову бољу ефикасност“, рекао је Лавров.

Он је објаснио да на стално чланство претендују Индија, Бразил, Немачка и Јапан.

„Дуга група земаља, ’уједињени ради консензуса‘ (сами су себе тако називали) — то су Италија, Мексико, скандинавске земље, Шпанија, цео низ азијских земаља, укључујући Пакистан, Малезију, Индонезију и многе латиноамеричке државе — сматрају да су нове сталне чланице неприкладан корак, јер ће неколико земаља опет заузети места, док ће се све остале ређе бирати у СБ УН, јер оно што би се могло дати путем ротације, преузеће нове сталне чланице. То је једноставно објашњење ове позиције. Потребно је тражити компромис. Наша позиција је да смо спремни да подржимо апсолутно свако решење. Не шалим се, говорим озбиљно. Или додати само стална места, или додати само нестална места, или неколико сталних и неколико несталних“, рекао је Лавров. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала