Слушајте Sputnik
    Председник Русије Владмир Путин у цркви пали свеће

    Руси верују у председника, Цркву и војску

    © Sputnik / Михаил Климентьев
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3430

    Углед руске војске све више расте у Русији и у свету. За Русе је служење војног рока постало питање части, поноса и дуга према држави.

    Огромно интересовање влада и за упис у војне школе и академије. У руском Министарству одбране кажу да раније у војним школама није било довољно ученика, а сада је конкуренција велика — три до десет људи конкуришу за једно место.

    Истраживања показују да су грађани Русије у последњих 15 година почели више да уважавају своју армију. Готово „до јуче“ Руси су највише поверења указивали председнику и Цркви, а сада је тој листи додата и војска.

    Анкета „Левада центра“ показала је да се поверење Руса према армији у односу на прошлу годину повећало за рекордних 11 одсто и сада износи 64 одсто. Црква је браниоцима отаџбине уступила друго место у рејтингу и сада заузима почасно треће место са 53 одсто. Највеће поверење грађана (више од 80 одсто) и даље има председник земље — Владимир Путин.

    Церемонија примања у кадете питомaца Првог московског кадетског корпуса на Саборном тргу московског Кремља
    © Фото : Vladimir Gerdo

    Пораст позитивног односа Руса према војсци постало је тенденција — први пут у последњих неколико деценија поверење грађана у војску прешло је праг од 50 одсто. Поређења ради, 2013. године армији је веровало 43 одсто Руса, а од 2001. до 2007. ниво поверења се кретао од 20 до 33 одсто.

    Међутим, неке друге анкете показују и много веће оцене. Тако је, на пример, прошлогодишње истраживање ВЦИОМ-а показало да је поверење грађана према Оружаним снагама РФ порасло за трећину и да износи 86 одсто. Значајна разлика у резултатима је лако објашњива — резултат новог „Левадиног“ истраживања се добија на основу индикатора потпуног и апсолутног поверења у војску. Ако се томе додају и они испитаници који верују делимично, добија се резултат од око 80 одсто.

    Експерти ову тенденцију раста поверења приписују различитим факторима, а пре свега напетостима у свету и све већој војној претњи. Због тога постоји мишљење да је земљи потребна заштита и међу људима расте поверење у институције.

    Церемонија примања у кадете питомaца Првог московског кадетског корпуса на Саборном тргу московског Кремља
    © Фото : Vladimir Gerdo
    Церемонија примања у кадете питомaца Првог московског кадетског корпуса на Саборном тргу московског Кремља

    Истраживања показују и да се Руси све мање боје војне претње. Почетком године од рата је страховало њих 68 одсто, а сада је та бројка знатно мања и износи 43 одсто.

    Потенцијалним војним провокатором већина Руса сматра Сједињене Државе (53 одсто). Социолози напомињу и да се (пр)оцена борбене способности руских Оружаних снага значајно променила у последњих 25 година.

    Руси сада сматрају да је руска армија једна од најбољих на свету. Ако је 1990. године само пет одсто испитаника совјетску армију сматрало најбољом на свету, сада овако мишљење има 32 одсто људи. Још 49 одсто Руса је уверено да руска војска стоји раме уз раме са најбољим војскама света и да може бити прва међу њима.

    Према западним изворима, руске Оружане снаге су друга најмоћнија армија на свету, одмах иза САД. Према подацима експерата „Бизнис инсајдера“, руска армија је превазишла по својој снази кинеску, индијску и британску, које су позициониране од трећег до петог места.

    Војна парада поводом 70. годишњице победе у Другом светском рату
    © Sputnik / Максим Блинов
    Војна парада поводом 70. годишњице победе у Другом светском рату

    Према мишљењу стручњака, није нимало изненађујуће да управо САД заузимају прво место на листи, с обзиром на то да Вашингтон сваке године троши 577 милијарди долара за одбрану (скоро четири пута више него Кина и око 10 пута више од Русије).

    Како наводи „Бизнис инсајдер“, главни противник САД у Хладном рату — Русија — поседује велику војну снагу, а друго место на рејтингу припало јој је захваљујући огромној количини тенкова (више од 15 хиљада, што је скоро двоструко више од САД), као и моћној Ратној морнарици (преко 200 подморница).

    Осим тога, наглашава лист, Русија заузима четврто место у свету по броју војника (преко милион активних војника).

    Не би требало занемарити ни чињеницу да је Русија нуклеарна сила.

    Руски председник Владимир Путин
    © Sputnik / Алексей Дружинин

    „Када је реч о одбрамбеној способности Русије, мислим да се у том смислу наша земља налази међу лидерима у свету, зато што је она нуклеарна сила, и по квалитету нуклеарног оружја, ми се реално налазимо на првом месту у свету“, рекао је лане руски председник Владимир Путин у интервјуу за француске медије.

    Истраживања такође показују да су Руси спремни да бране част и границе своје земље — у земљи од преко 140 милиона становника више од половине њих (59 одсто) спремно је да са оружјем у рукама брани своју домовину. Притом, у одбрану своје земље стало би тек 43 одсто Американаца.

    Осим тога, код већине Руса армија изазива позитивне емоције — наду, поштовање и понос. Више од половине грађана Русије желело би да њихови блиски рођаци служе војску, а 80 одсто њих сматра да мушкарци морају одслужити војни рок. Притом, 42 одсто њих каже да је одлазак у армију питање части за сваког правог мушкарца, а 38 одсто њих да је војни рок дуг који се мора одужити држави, чак и ако је то против личних интереса.

    Храм Христа спаситеља у Москви
    © Sputnik / Игорь Зарембо
    Храм Христа спаситеља у Москви

    Занимљиво је такође да је руски министар одбране Сергеј Шојгу више пута проглашен за најпопуларнијег руског министра. Он има имиџ компетентног, поузданог, јаког, одлучног и ефективног лидера.

    Популарност Шојгуа и руске армије нагло је скочила и после присаједињења Крима Русији. Стручњаци истичу да су такву акцију могли да спроведу само мудри и јаки људи — брзо, ефектно и без иједног испаљеног метка.

    Тагови:
    анкета, Руска православна црква, војска Русије, Владимир Путин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога