Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41134
    Пратите нас

    Русија би као одговор на најављено ширење снага НАТО-а на истоку Европе могла да, поред политичких мера у виду својеврсних санкција према земљама које би примиле америчке трупе, уведе и низ војних мера, односно да повећа борбену готовост, размести војне капацитете дуж своје стране границе, али и да повећа нуклеарне капацитете, сматрају аналитичари.

    То би уједно, према мишљењу стручњака са Института за међународну политику и привреду Владимира Трапаре, довело и до додатног заоштравања односа са САД и Западом.

    Он је за Спутњик такође рекао да би САД могла да прошири и војну сарадњу са Украјином, будући да је Вашингтон издвојио одређену суму новца у војном буџету за ту сврху, те да би се то огледало у могућем формирању нове војне базе у Украјини, повећању војне сарадње, али и у подршци у политичком смислу, како би се Кијев још жешће супротставио Русији.

    Такав расплет догађаја би, рекао је Трапара, утицао на додатно погоршање односа између Москве и Кијева, што би могло да изазове додатне мере Русије како би осигурала Крим у свом саставу, те би то опет довело до пат-позиције, али уз затегнутије односе него што је то тренутно случај.

    Истовремено, руски политички аналитичар Дмитриј Дробницки сматра да је приближавање снага НАТО-а руским границама увек представљало проблем за Москву, док је тренутно, поред система противракетне одбране, сада реч и о додатним снагама ПВО, копненим јединицама, а предвиђа се и довлачење нових авиона.

    Према његовим речима, Русија би требало да пронађе адекватни приступ у односу на ширење снага НАТО-а, јер иако Алијанса говори да основни задатак тих трупа има одбрамбени карактер, познато је да ново размештање трупа ремети војну равнотежу.

    „Русија има одличне системе С-300 и С-400 ’тријумф‘. Њихово размештање у Сирији је истог тренутка пореметило равнотежу снага у том региону. Управо из тог разлога је сасвим другачије када повећате број ловаца на небу и покушате ’покошкати‘ се са НАТО-ом, него када разместите системе типа С-300 и С-400 и тиме обесхрабрите потенцијалне непријатеље у случају да спремају провокацију“, рекао је он.

    Говорећи о српској политици војне неутралности, Трапара је рекао да ширење снага НАТО-а на истоку Европе не би требало да утиче на војно опредељење Београда, јер се Србија налази релативно далеко од линије руско-западног фронта који се протеже од Балтика до Црног мора.

    Стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко изјавио је да ће Москва предузети све неопходне војне мере као одговор на пораст присуства снага НАТО-а у Европи, пре свега на истоку континента, као и да ће одговор руских власти бити адекватан и ефикасан.

    Ова изјава Грушка уследила је као одговор Москве на најаве неименованих америчких званичника да ће Пентагон разместити оклопну бригаду у источној Европи у фебруару следеће године због, како су навели, „повећане агресивности Русије“. Према њиховим речима, ради се о оклопној бригади, коју ће чинити око 4.500 војника, као и оклопна возила, тенкови, али и друга опрема.

    Убрзо затим огласио се и главнокомандујући снагама НАТО-а у Европи Филип Бридлав, који је потврдио да САД намеравају наредне године да на истоку Европе разместе три копнене бригаде, као и једну тенковску, прецизирајући да ће поред великог броја војника Пентагон послати и тешку артиљерију, односно 250 тенкова, оклопних возила и самоходних хаубица.

    Тагови:
    војно присуство, ширење, одговор, С-400, Пентагон, НАТО, Владимир Трапара, Александар Грушко, Филип Бридлав
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога