Слушајте Sputnik
    Нижњи НовгородКалињинградМосковски бизнис центарСанкт Петербург

    Најлепши градови Русије (фото)

    © Sputnik / Варвара Гертье © Sputnik / Игорь Зарембо © Фото : Pixabay © Фото : pixabay.com/canesjurij
    1 / 4
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1842
    Пратите нас

    Русија је највећа земља на свету, богата својом вишевековном историјом и јединственом културом.

    У овој земљи живи више од 145 милиона становника у преко 1.100 градова. Занимљив је податак да Русија има чак 15 градова са више од милион становника.

    Винстон Черчил је давне 1939. године рекао да је Русија „загонетка умотана у мистерију унутар енигме“.

    Она је дефинитивно земља бројних природних лепота и богатства, која може штошта да понуди туристима, а ми вам представљамо десет најлепших руских градова.

    Санкт Петербург

    Црква спаса на крви у Санкт Петербургу
    © Wikipedia / NoPlayerUfa
    Црква спаса на крви у Санкт Петербургу

    Некадашњи Петроград, односно Лењинград, налази се у северозападном делу земље и са својих 5,2 милиона становника други је град по величини у целој Русији.

    Смештен је на реци Неви и на многим каналима, због чега га називају и „северна Венеција“.

    Град је почетком 18. века основао Петар Велики и све до 20. века је био престоница Руског царства.

    Богат је архитектонским ремек-делима и прелепо уређеним парковима и налази се под заштитом Унеска.

    Овде се налази чувени музеј „Ермитраж“, Црква Спаса на крви, „Маријински театар“, Казањски сабор, Дворски трг, Петропавловска тврђава, Васиљевско острво, Исакијевска саборна црква, Бронзани коњаник, крстарица „Аурора“, Руска национална библиотека… То је само делић онога чиме Петербург осваја бројне туристе из целог света.

    Једноставно, у овом граду је за потпун ужитак довољно и само прошетати Невским проспектом, пловити чамцем по реци Неви и бројним каналима или просто лети уживати у петербуршким белим ноћима.

    Москва

    Црвени трг у Москви
    © Sputnik / Н.Драгинский
    Црвени трг у Москви

    Москва је престоница царске и модерне Русије и највећи град ове земље. Основао ју је Јуриј Долгоруки давне 1147. године, а према неким изворима име носи по реци Москви која протиче кроз овај град.

    Москва је данас велики научни, културни, политички, привредни и туристички центар једног дела света (мало је рећи Русије), ризница културе која чува благо и древно наслеђе у величанственим здањима чувеног Кремља и под златним и шареним куполама за њу карактеристичних православних светиња.

    Црвени трг, Кремљ, Црква Василија Блаженог, Бољшој театар, Храм Христа Спаситеља, Новодевичји манастир, Тетрјаковска галерија, седам Стаљинових висотки — само су делић онога чиме Москва осваја.

    Са својих више од 12 милиона становника Москва је у правом смислу речи мегалополис, који задивљује својом величином, широким булеварима и предивно уређеним парковима… Град се размеће својом раскоши, лепотом и богатством, остављајући утисак ауторитета и моћи.

    Москва је данас важна и све посећенија туристичка дестинација, која бројним туристима из целог света има много тога да понуди.

    Казањ

    Казањски Кремљ
    © Sputnik / Алексей Насыров
    Казањски Кремљ
    Казањ је престоница руске републике Татарстан и са преко 1,1 милион становника један од (нај)већих градова Русије.

    Налази се на око 700 километара источно од Москве, на ушћу река Казањке и Волге.

    Обележје града, основаног почетком 11. века, јесте Казањски Кремљ. Ова историјска градска тврђава се налази на Унесковој листи Светске баштине.

    За Казањ кажу да је град невероватне лепоте и да је пример међурелигијске толеранције — овде православне светиње мирно живе у суседству џамија, али и католичких цркава.

    Овде се хришћански крст, Давидова звезда и муслимански полумесец налазе под једном куполом, и то у Храму свих религија, који спаја 16 светских религија под један кров и показује могућу мирољубиву коегзистенцију различитих вероисповести.

    Особеност Казања је и то што се овде преплићу две велике културе — руска и татарска.

    Казањ је познат по својим древним улицама, музејима и позориштима, смештеним у старом делом града.

    Јекатеринбург

    Јекатеринбург
    © Фото : Pixabay
    Јекатеринбург

    Јекатеринбург је „главни град Уралских планина“ и са 1,4 милиона становника четврти по величини град у Русији, после Москве, Санкт Петербурга и Новосибирска.

    Смештен је у источном подножју планинског ланца Урал, око 1.700 километара источно од Москве, на граници Европе са Азијом.

    Град се од 1924. до 1991. звао Свердловск, по совјетском револуционару и политичару Јакову Свердлову.

    Донедавно су странци мало знали о овом граду, јер је због војне индустрије и стратешких фабрика био деценијама затворен.

    Многа историјска места, палате и утврђења, уништени су током совјетске ере, због чега је Јекатеринбург делимично изгубио своју раскошну лепоту, али га је зато Унеско својевремено уврстио на листу „12 идеалних градова за живот“.

    Најчувенија знаменитост овог града је Храм на крви, који има велики значај у руској историји, јер је изграђена на месту где су бољшевици, 1918. године током Октобарске револуције погубили цара Николај Другог и његову породицу. Затим су тела убијених била превезена у запуштени рудник „Ганина јама“.

    Град је познат и по бројним позориштима и музејима и другим културно-историјским знаменитостима.

    Нижњи Новгород

    Нижњеновогородски Кремљ
    Sputnik
    Нижњеновогородски Кремљ

    Нижњи Новгород је један од најлепших градова Русије, а удаљен је око 400 километара од Москве. Смештен је на ушћу реке Оке у Волгу.

    Има преко 1,2 становника и по величини је пети град у држави.

    Основан је 1221. године, а од 1932. до 1990. звао се Горки, по писцу Максиму Горком, који је рођен у овом граду. Споменик Горком краси један од градских тргова, али ипак највећи споменик у граду посвећен је Валерију Павловичу Чкалову, пробном пилоту чије су акробације авионом изазивале дивљење и поштовање руских пријатеља и непријатеља широм планете.

    Ипак, симболом Нижњег Новгорода сматра се Нижњеновогородски Кремљ, саграђен у 16. веку, и Велика покровска улица — главна улица града — која је у себи сачувала бројна племићка здања и старе трговачке радње из 18. века.

    Град носи и епитет „зелени“, због мноштва паркова који се простиру на око хиљаду хектара.

    „Нижњи“, како га од миља зову, један је од водећих индустријских градова у Русији, а монотонију сивила фабричких хала и соцреалистичке архитектуре разбијају обновљене фасаде здања преосталих из времена царске Русије, као и златне куполе манастира и цркава које извирују са свих страна.

    Овде се налази и фабрика и музеј највећег руског произвођача аутомобила — „Групе ГАЗ“.

    Калињинград

    Руски град Калињинград
    © Sputnik / Igor Zarembo
    Руски град Калињинград

    Калињинград је најзападнија тачка Русије. Налази се на скоро 1.300 километара од Москве, између Пољске и Литваније, и има приступ Балтичком мору.

    Некада је био део Пруске, Пољске и Немачке, звао се Кенигзберг, да би затим коначно, после Другог светског рата, ушао у састав Совјетског Савеза, односно Русије.

    Изградили су га 1255. године Немци за Немце, што се одразило и на архитектуру — град је успео да задржи несвакидашњу лепоту средњовековног немачког града, али је обогаћен лепотом руске душе.

    Град се налази на ушћу реке Прегел у Калињинградски залив, а у њему живи скоро пола милиона људи.

    Обилује бројним културно-историјским споменицима, музејима, галеријама, црквама, катедралама, позориштима… Има зоолошки врт и ботаничку башту.

    Град је познат и по бројним лепим капијама, као што су Краљевска, Фридрихсбуршка или Фридландска капија, која је истовремено и музеј.

    Овај крај Русије је најпознатији по ћилибару, тако да није чудно што је локални Музеј ћилибара један од најпосећенијих, а уједно је то први и једини музеј те врсте у Русији. Други значајни музеји су Музеј светског океана, државна Уметничка галерија итд.

    У сваком случају, Калињград је град који никог не оставља равнодушним. Овде је живео Имануел Кант, а ту је написао и „Критику чистог ума“.

    Новосибирск

    Државно академско позориште опере и балета у Новосибирску
    © Sputnik / Валериј Титиевски
    Државно академско позориште опере и балета у Новосибирску

    Са преко милион и по становника, Новосибирск је трећи град по величини у Русији, а уједно је и највећи сибирски град. Од руске престонице је удаљен око 3.300 километара. То је релативно млад град — основан је 1893. године, а статус града је добио деценију касније.

    Подигнут је на месту где Транссибирска железница прелази велику сибирску реку Об. Значај града повећан је почетком 20. века завршетком железнице Туркестан-Сибир, која повезује Новосибирск са Централном Азијом и Каспијским морем. Од 1917. до 1926. град се звао Новониколајевск, по цару Николају Другом Романову.

    Новосибирск се не може похвалити великим бројем архитектонских споменика, али није ништа мање леп од својих старијих конкурената.

    Сабор Александра Невског, Возњесенки сабор, Дом официра — најстарија су здања у граду. У Новосибирску се налази и Музеј сунца — први и једини музеј сунца у свету, у којем је прикупљено више од 400.000 експоната посвећених тој звезди. У овом граду се налази и јединствена у свету Мала (дечија) железничка пруга.

    Сочи

    Отварање Сочи парка
    © Sputnik / Михаил Мокрушин
    Отварање Сочи парка

    Овај град се налази на црноморској обали, на око 1.700 километара од Москве, и једно је од омиљених летовалишта како домаћих, тако и страних туриста.

    Град је настао 1838, првобитно као војно утврђење Александрија, да би већ 1896. добио данашњи назив, али и ранг града. Данас има око 400.000 становника.

    Оно што Сочи чини посебним и изузетно посећеним летовалиштем јесте клима коју карактеришу дуга и топла лета и благе зиме. Традиционално је чувен и по прелепим вртовима и ретким растињу, које су обожавали и цар Петар и Стаљин, али у њему ужива и актуелни председник Путин.

    Са прелепих градских плажа пружа се још лепши поглед на оближњи Кавказ и његове снежне врхове.

    Сочи је био домаћин Зимских олимпијских игара 2014. године, а захваљујући савременој олимпијској инфраструктури и пријатној клими остао је град спорта.

    Ростов на Дону

    Поглед у сумрак на Ростов на Дону
    © Wikipedia /
    Поглед у сумрак на Ростов на Дону

    Ростов на Дону је административно седиште Ростовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Од Москве је удаљен скоро 1.300 километара.

    Са преко милион становника, Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом „врата Кавказа“, а често га називају и „јужном престоницом Русије“.

    Основала га је царица Елизабета Петровна 1749. године.

    Град је пун храмова разних религија, величанствених архитектонских здања и лепих кутака природе.

    Сабор Пресвете Богородице се с правом сматра главном знаменитошћу града. Још једно обележје града је мост преко реке Дон, али град нуди и бројне друге занимљивости.

    Јалта

    Јалта
    © Sputnik / Тарас Литвиненко
    Јалта

    Јалта је град и летовалиште на јужној обали полуострва Крим, у подножју Кримских планина. Лежи у дубини једног од бројних кримских залива, окружена шумовитим планинама, мноштвом винограда и оближњих воћњака. Почетком 19. века овде су боравиле многе руске и украјинске аристократе и познати уметници, попут Лава Толстоја, Антона Павловича Чехова и Петра Чајковског.

    Оно што представља симбол Јалте и читавог кримског полуострва је замак Ластавичје гнездо или Ливадија. Изграђен је почетком 20. века на литици Аурора, уздигнутој 40 метара изнад Црног мора.

    Од 4. до 11. фебруара 1945. у Ливадијском дворцу одржана је Конференција у Јалти, где су велике силе — Совјетски Савез, Велика Британија и САД, одлучивале о уређењу светског поретка након Другог светског рата.

    Данас град Јалта представља једну од најлепших и најразвијенијих туристичких дестинација на читавом Криму.

    Лењин и Стаљин су одредили Крим као рајско одмаралиште, Хрушчов га је 1953. поклонио Украјинцима, да би житељи полуострва убедљивом већином, преко 95 одсто њих, у марту прошле године на референдуму одлучили да се Крим врати под окриље Русије. Градић данас броји око 77 хиљада становника.

     

    Слично:

    Русија може да буде један од лидера у туризму
    Туризам у свемиру за 10 до 15 година
    Уживање у Карађорђевој шницли усред Москве (фото)
    Русија ће финансирати домаће туристичке агенције
    Кинези издвајају милијарде долара за „црвени туризам“
    Русија спремна за „црвени туризам“
    Тагови:
    градови, туризам, Петар Велики, Јосиф Висарионович Стаљин, Владимир Иљич Лењин, Јалта, Калињинград, Санкт Петербург, Сочи, Москва, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога