Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 355
    Пратите нас

    Почетком ’80-их година 20. века било се прешло на нуклеарну доктрину „гипке одбране“, према којој је НАТО био спреман да употреби нуклеарно оружје, али је победу морао да тражи конвенционалним оружјем.

    Када се завршио Хладни рат, Влада Пољске је открила тајна совјетска документа у којима се излаже могући план вођења рата између НАТО-а и Варшавског пакта. Како пише „Нешенел интерест“, тај план, познат као „Седам дана до Рајне“, нашао су у основи војних вежби 1979. године на којима је симулирано наношење удара на 25 циљева на територији Пољске. Према мишљењу америчког листа, легенда о офанзиви је била просто „смоквин лист“ који је требало да сакрије праву природу вероватног конфликта — изненадног и муњевитог удара СССР-а на НАТО.

    Како преноси лист, ’80-их година 20. века НАТО је прешао на нуклеарну доктрину „гипке одбране“. Алијанса је тада била спремна да употреби нуклеарно оружје, али је за победу морала да користи конвенционално наоружање. У томе је и била главна разлика у односу на Варшавски пакт који је, према откривеним информацијама, сматрао да је употреба нуклеарног оружја неизбежна и који је планирао да га искористи од самог почетка. Према мишљењу аутора чланка, таква концепција је давала Варшавском пакту колосалне стратешке предности над НАТО-ом.

    Према плану „Седам дана до Рајне“ совјетске нуклеарне силе би уништиле Хамбург, Дизелдорф, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Минхен, Бон. Било је планирано уништење седишта НАТО-а у Бриселу, као и белгијске луке Антверпена. Холандску престоницу и лучки град Амстердам очекивала је иста судбина. На Данску је према плану требало да буду изведена два нуклеарна напада. На крају би НАТО био обезглављен, а цивилне власти у Западној Немачкој, Белгији, Холандији и Данској би биле уништене и деморалисане. Те земље је након тога требало окупирати за седам дана. Уништењем лука у Хамбургу, Антверпену и Амстердаму би се озбиљно ограничиле могућности НАТО-а за слањем помоћи из Велике Британије и Северне Америке.

    Након извођења нуклеарних удара у офанзиву је требало да пређе и регуларна војска. У плану „Седам дана до Рајне“ било је предвиђено да Пољска постане радиоактивна зона која би изоловала Совјетски Савез од његових снага у Источној Немачкој и Мађарској. Та војска, заједно са војскама Источне Немачке, Чехословачке и Мађарске, требала је да буде довољна за извођење операције. Како наводи „Нешенел интерест“, теоретски пољске снаге су могле бити искоришћене, али се 1979. године у СССР-у појавила сумња у њихову политичку поузданост.

    Како закључује аутор чланка, тај план прилично јасно указује на две ситуације. Као прво, у случају изненадног напада копнена војска постаје најважнија снага, јер што се она брже креће, брже ће бити уништен НАТО, укључујући његове авијационе базе и поморске објекте. Као друго, НАТО би вероватно изгубио тај рат, јер претпоставке Алијансе да би рат постепено прешао у нуклеарни биле би фаталне јер је противник намеравао да искористи нуклеарно оружје већ првог дана.

    „Сценарио трећег светског рата у Европи је увек био мало вероватан, али истовремено је био посебно опасан. Знамо да би ескалација и прелазак на нуклеарни рат био не само вероватан, већ загарантован. Једино питање је који обим би добио такав нуклеарни рат и да ли би у њему људска цивилизација преживела“, закључује амерички лист.

    Тагови:
    нуклеарна бомба, НАТО, СССР
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога