До преокрета је дошло након што је та организација почела да губи огроман новац због повлачења са великог руског тржишта, па сада тражи начине како да се на њега врати.
Судбоносну одлуку донеће акционари, а каква ће она бити, и даље је неизвесно.
Међутим, позитивни сигнали већ постоје, јер су се неки утицајни чланови организације, као што су Немачка, Италија, Француска и неке друге земље, залагали за наставак сарадње.
Према неименованим изворима из банке, питање наставка инвестирања у Русији разматраће се крајем ове или почетком идуће године, пошто се „реторика око ове теме значајно променила“, с обзиром на то да неки акционари желе да се врате у Русију.
Међутим, све ће зависити и од стања руске економије, па ће се акционари банке прво окупити како би проценили стање руске економије. Процедура обнављања сарадње ићи ће по утврђеној схеми — у новембру ће у Лондону бити одржана презентација макроекономске прогнозе о Русији и другим земљама, које улазе у ЕБРД, а такође и годишњег извештаја организације. Затим би иста презентација могла да буде одржана у Москви.
У самој ЕБРД нису ни оповргли ни потврдили ове информације. Званични представник те организације у Русији и ЗНД Антон Усов рекао је да у овом тренутку ситуација остаје на „статусу кво“.
Руско Министарство за економски развој није желело да коментарише информације до којих су дошли руски медији. Међутим, руски стручњаци сматрају да је отопљење односа могуће, јер је Русија сада привлачнија за улагања, с обзиром на то да су после пада рубље неке активе појефтиниле.
Осим тога, многи пројекти су постали интересантни за улагања ако се има у виду да је дошло и до укупног смањења трошкова и ниже цене радне снаге. Све то ствара плодно тло за дугорочне инвестиције. Врло је могуће да је управо то подстакло ЕБРД да сада почне да разматра опцију о наставку улагања у руску привреду. Такође, сматрају експерти, економски опоравак и стабилизација раста БДП-а може дати подстицај повратку страних инвестиција.
Још до замрзавања сарадње, 2014. године, ова организација је имала прилику да се увери у исплативост улагања у руске пројекте, а Русија је била прилично велико „парче колача“ за ЕБРД.
Није случајно што је у првом полугодишту 2014. скоро 20 одсто свих инвестиција банке отишло на улагања у руски бизнис. Међутим, већ у првој години престанка сарадње са Русијом банка је претрпела губитке од 568 милиона евра. Формално, након увођења санкција Русији од стране ЕУ и САД, ЕБРД није морала да одустане од инвестирања у руске пројекте из политичких разлога.
Ипак, одлука је донета од стране Управног одбора, чији број акционара обухвата 64 земље, укључујући Русију, чији је удео око четири одсто. Москва се овог лета већ обраћала руководству банке са захтевом да преиспита одлуку о замрзавању улагања у Русији.
Ова банка и даље има неколико канцеларија у Русији. Нови пројекти су обустављени, а они који су раније закључени реализују се у складу са потписаним уговорима. Банка сада ради у Русији, али у другом правцу — то више није инвестирање, већ кредитирање.
Иначе, за четврт века свог постојања, банка је у руску привреду инвестирала укупно 25 милијарди долара, а око 90 одсто улагања отишло је на приватне пројекте.
Стручњаци предвиђају да ће ЕБРД ако настави да инвестира у Русији то чинити обазриво и почеће са „малим порцијама“, али су сагласни у оцени да је огромно руско тржиште и те како атрактивно за инвеститоре. Европска банка за обнову и развој, са седиштем у Лондону, основана је пре четврт века, после окончања Хладног рата, ради подстицања транзиције земаља Источне и Централне Европе према тржишној привреди.
ЕБРД помаже земљама-чланицама у спровођењу програма приватизације, структурних и секторских реформи, јачању конкурентности, финансијских институција и правног система, развоју инфраструктуре за подршку приватном сектору итд. Помоћ ЕБРД-а остварује се директним улагањима у предузећа и банке, пружањем техничке помоћи за припрему, финансирањем и спровођењем одређених инвестиционих или развојних пројеката.
ЕБРД данас ради у више од 30 земаља, од Средње и Источне Европе до Централне Азије.
