Слушајте Sputnik
    Пељмени са овчетином

    Десет аутентичних јела народа Русије (фото)

    Pres-sluzba Valenok
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    2552

    Руска кухиња је веома разноврсна, а њени специјалитети и укуси се мењају у зависности од региона и народа који у њима живе. Формирана је под различитим утицајима — историје и религије, начина живота, географског поднебља и сурове климе.

    Представљамо вам 10 аутентичних јела и десерата народа Русије за које сасвим сигурно досад нисте чули, иако су веома популарни у регионима из којих потичу. 

    Бузи, Бурјатија

    Бурјатски бузи су национално јело у Бурјатији, у југоисточном Сибиру. Традиционално се припремају за празнике или се износе на сто пред важне госте. Обликом подсећају на јурте (шатор-куће, које користе номадска племена у Азији), и имају мали отвор на врху. Реч је о пуњеном тесту, надевеном мешаним млевеним месом, црним луком и зачинима, а спремају се на пари. Једу се рукама, а обавезно се уз њих пије врућ чај или млеко. Бузи или пози, како их у остатку Русије зову, највише подсећају на кинеско јело баоци, кавкаски хинакли или турске манти.

    Бурјатски бузи, пуњено тесто надевено мешаним млевеним месом, црним луком и зачинима
    Бурјатски бузи, пуњено тесто надевено мешаним млевеним месом, црним луком и зачинима

    Чак-чак, Татарстан 

    Чак-чак је источњачка посластица, која се традиционално готови око Урала, у Татарстану и Башкирији. Ова посластица се једноставно и брзо припрема, а при томе је и веома укусна. Чак-чак се састоји из пуно ситних лоптица или кратких штапића направљених од меког теста, који су међусобно прилепљени медом, а обликује се у виду купе. Тесто се прави од меког пшеничног брашна и сирових јаја. Што је тесто мекше, то ће после пржења бити ваздушастије. Тесто се пржи се у дубокој масноћи, најбоље у фритези, а затим се прелива врелом масом на бази меда. Неко чак у ову посластицу додаје и суво воће, а украшава га орашастим плодовима. Ова посластица је толико популарна у овом делу Русије, да у Казању — престоници Татарстана — чак постоји и музеј посвећен чак-чаку. 

    Чак-чак од кратких штапића направљених од меког теста међусобно прилепљених медом.
    Чак-чак од кратких штапића направљених од меког теста међусобно прилепљених медом.
     Перепечи, Удмуритија 

    Најпознатије јело из удмуртске кухиње су — перепечи. Изгледом подсећају на издубљене „лепињице“ или „корпице“, димензија од 4 до 12 центиметара, а могу бити пуњене месом, јајима, печуркама или поврћем. Обично су по врху заливене смесом јаја и млека. Тесто је бесквасно, а прави се од ражаног брашна. Перепечи се, традиционално, пеку на отвореној ватри, а служе се врући. Иако се ово јело у овом крају Русије — западно од Урала — припрема од давнина, ширу популарност је добило после наступа „Бураносвких бабушки“ на „Евровизији“, 2012. године. Оне су толико рекламирале овај специјалитет да се данас на интернету може наћи и припрема перепечија по рецепту „Бурановских бабушки“.

    Препечи се пуне месом, јајима, печуркама или поврћем
    Препечи се пуне месом, јајима, печуркама или поврћем

    Салата од стабљика чичка, Сахалинска област 

    За житеље Сахалина чичак једна од најомиљенијих намирница, баш као што је кромпир за Србе или Белорусе. Од њега чак, заједно са краставцима и купусом, праве и зимницу. Кажу да у овом делу света — на Далеком истоку, у азијском делу Русије — чичак расте и до два метра висине, а за салату се користи само стабљика. Чичак се преко ноћи остави у хладној води, затим се кува, па се са стабљика скида кожица. Сече се на мање штапиће и спушта на мало врелог уља, како би се пропржило. У то се додаје со, бибер, прелива се соја сосом и посипа сусамом, па се све заједно још мало пропржи. Кажу да би први пут чичак требало пробати у комбинацији са пиринчем.

    Чичак се остави у хладној води, затим се кува, па се са стабљика скида опна. Сече се на мање штапиће и мало се пропржи. Затим се додаје со, бибер, прелива се соја сосом и посипа сусамом, па се све заједно још мало пропржи.
    Чичак се остави у хладној води, затим се кува, па се са стабљика скида опна. Сече се на мање штапиће и мало се пропржи. Затим се додаје со, бибер, прелива се соја сосом и посипа сусамом, па се све заједно још мало пропржи.

    Талкиш калеве, Татарстан 

    Национални татарски десерт талкиш калеве по укусу подсећа на слатку вуну, али се вуна прави од кристал шећера, а ова посластица од меда и путера. Томе се додаје брашно, вода и мало шећера. Имајући у виду основне састојке, делује једноставно за припрему, али — није. Јер се тесто развлачи тако да се претвара у дуга танка влакна, која се „пресују“ прстима, а затим се обликују у пирамиду. Кажу да успева само искусним домаћицама и професионалцима, јер захтева посебну пажњу, осећај за меру и прецизност. Рецепт за талкиш калеве је дуго био строго чувана тајна, а износио се само пред богаташе. Док се једе помало подсећа и на алву, јер се буквално топи у устима. Служи се уз чај. Кажу да најукусније талкиш калеве праве у престоници Татарстана — Казању. 

    Рецепт за талкиш калеве је дуго био строго чувана тајна, а износио се само пред богаташе.
    Рецепт за талкиш калеве је дуго био строго чувана тајна, а износио се само пред богаташе.
     Ечпочмак, Татарстан 

    Румена пита троугластог облика пуњена ситно сецканом телетином или јагњетином, кромпиром, путером, црним луком и зачином — најпознатије је татарско пециво. Локалне власти су чак намеравале да му подигну двометарски споменик, али су се из неког разлога предомислиле. Ечпочмак се служи уз супу, и по правилу се сервирају само три комада, мада је тешко „зауставити“ се на том броју. За разлику од других сличних питица, где се надев прво пропржи, овде се сви састојци, укључујући и месо, у тесто увијају сирови, а потом се пеку, уз повремено заливање бујоном.

    Најпознатије је татарско пециво ечпочмак
    © Wikipedia / Viktorianec
    Најпознатије је татарско пециво ечпочмак

    Губадија, Република Башкортостан 

    Губадија је пита веома популарна у Републици Башкортостан. Обично се служи за разне свечаности и празнике — обавезна је на свадбеној трпези, а такође за Курбан бајрам и Ураза бајрам. Прави се од квасног теста, а надев је вишеслојан. Традиционална варијанта је слатка губадија, која се служи са чајем, али се може правити и са млевеним месом. И у слаткој и у сланој верзији, увек се додаје суво воће — суве шљиве, суве кајсије, суво грожђе, јер се од давнина верује да оно штити од урока и сваког зла. Пита се прави у округлом плеху, а надев се ређа у слојевима, нпр. ред меса, ред пиринча, ред „творога“ (руски млади сир), ред сувог воћа… Обично се ставља непаран број слојева надева, а када се служи за свадбу постоји веровање да ће младожења остати у кући младе онолико година колико има слојева. 

    Пита губадија са месом. Обично се ставља непаран број слојева надева, а када се служи за свадбу постоји веровање да ће младожења остати у кући младе онолико година колико има слојева
    Пита губадија са месом. Обично се ставља непаран број слојева надева, а када се служи за свадбу постоји веровање да ће младожења остати у кући младе онолико година колико има слојева

    Копаљхем, Чукотка 

    Копаљхем је традиционално јело народа севера, чија процедура спремања обично изазива шок код Европљана. Копаљхем може да се прави од моржа, фоке, јелена, патке или чак и од китовог меса. За припрему копаљхема од јелена користи се месо великог, утовљеног и здравог јелена. Неколико дана уочи припреме јела, животиња се не храни, како би се очистила црева, а затим се задави, тако да се не повреди кожа. Након тога, труп се ставља у блато и посипа земљом, камењем и грањем и оставља се да стоји неколико месеци. По истеку тог рока, јелен се извлачи из земље и једе. Замрзнути копаљхем се сече на танке листиће и умотава се у трубице, које се умачу у со и потом једу са сировим плућима јелена. Ипак, чешће се једе копаљхем од моржа или фоке: животиња се убије, охлади у води, стави се у кожу из које се испусти ваздух, а онда се затрпа шљунком на обали. После неколико месеци, труп се извлачи и месо се једе. Обично се морж лови лети, а ископава у децембру. Ипак, требало би добро размислити пре него што се ово јело проба — конзумирање овог „специјалитета“ се не препоручује људима који на копаљхему нису одрасли, јер је могуће тровање, које у одсуству благовремене медицинске помоћи може бити и фатално. 

    Копаљхем је традиционално јело народа севера, чија процедура спремања обично изазива шок код Европљана.
    © Wikipedia / Ansgar Walk
    Копаљхем је традиционално јело народа севера, чија процедура спремања обично изазива шок код Европљана.

    Чоколада на меду, Јарослављ 

    На само 250 километара од Москве налази се права чоколадна мануфактура, у којој се прави необичан и несвакидашњи десерт — чоколада на меду. Овај слаткиш припрема се у мануфактури Владикавкасца Вадима Кема, који је први у Русији започео производњу ове посластице.

    Данас његова мала „радионица“, која је смештена недалеко од Јарославља, свакодневно произведе 100 килограма ове посластице. Руси је обожавају.

    Чоколада на меду се прави од најквалитетнијег колумбијског какао-путера и природног цветног меда у који се додају природна етерична уља, суво воће и зачини. Постоји неколико десетина укуса чоколаде са медом — са ђумбиром, сусамом, кокосом, бадемом, морском сољу, наном, ванилом, лиметом…

    Чоколада на меду се прави од најквалитетнијег колумбијског какао-путера и природног цветног меда у који се додају природна етерична уља, суво воће и зачини.
    Чоколада на меду се прави од најквалитетнијег колумбијског какао-путера и природног цветног меда у који се додају природна етерична уља, суво воће и зачини.

    Строгањина, Јакутија 

    Строгањина је још једно традиционално јело северних народа — веома једноставно за припрему. Служи се у сировом, замрзнутом стању. Реч је заправо о ренданој, свеже замрзнутој риби или месу. Углавном се служе мање порције, како не би дошло до превременог одмрзавања. Али, не може се од сваке рибе правити строгањина. Најбоље је од јестре или од неке рибе из групе зракоперки. Ради бољег укуса строгањину умачу у „маканин“ — мешавину соли и црног млевеног бибера.

    Ловци на северу једу Строгањину. Ради бољег укуса строгањину умачу у „маканин“ — мешавину соли и црног млевеног бибера.
    © Sputnik / Игорь Михалев
    Ловци на северу једу Строгањину. Ради бољег укуса строгањину умачу у „маканин“ — мешавину соли и црног млевеног бибера.
    Тагови:
    традиционална јела, кухиња, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога