Уживо
    Енвер Хоџај

    Хоџај: Србија постаје све агресивнија према Косову

    © AFP 2016/ JOHN MACDOUGALL
    Русија
    Преузмите краћи линк
    31054039

    Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај тврди да „Србија постаје све агресивнија према Косову“.

    Ивица Дачић на 16. самиту Франкофоније на Мадагаскару.
    © Tanjug/ Министартво спољних послова Србије/Огњен Стевановић

    Енвер Хоџај је у интервјуу за приштински лист „Зери“ рекао да се Србија „противи скоро сваком присуству Косова на међународним састанцима“, те да „српски званичници постају све агресивнији када је у питању представљање Косова на међународним састанцима“. 

    Он је то изјавио дан након што је министар спољних послова Србије Ивица Дачић открио јавности да је почетком ове седмице напустио скуп у Варшави на којем је Хоџај тврдио да је Србија крива за ратове на простору бивше Југославије.

    Дачић је данас казао да је пре него је одлучио да напусти скуп сачекао да види каква ће бити реакција представника ЕУ, али да је та реакција изостала. 

    „Можда сам погрешио, али тако сам мислио. Нервоза је настала зато што сам рекао да Србија неће да призна Косово, а Хоџај је рекао да хоће“, прецизирао је Дачић.

    Теме тог скупа у Варшави, подсетио је Дачић, биле су безбедносна компонента и помирење, па се запитао о каквом помирењу да се прича после Хоџајевих речи.

     

    Тагови:
    Енвер Хоџај, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога

    Сви коментари

    • vip.branislav
      Енвер Хоџај тврди да „Србија постаје све агресивнија према Косову“.
      Па шта очекују Шиптари ако су нам уз помоћ Америке и ЕУ отели колевку и срце Србије?
      Византијски војни заповедник на Сицилији по имену Георгије, звани Манијак, пошто су га без разлога сменили са дужности, одлучио се на побуну и пошао да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску са Сицилије и јужне Италије и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Албанци су водили своје жене и децу како је било уобичајено у то време. Са том војском се искрцао у Драчу марта 1043. године. О овим догађајима сведочи Византијски историчар и сведок ових догађаја Михајло Аталиота (Mihael Attaliota) у делу Historia, Corpus scriptorum Historae.
      Како је Србија била тада у ратном стању са Византијом, Манијак је рачунао на извесне српске симпатије. У борбама са царском војском код Дорјана, сицилијански војвода је погинуо и његов подухват је пропао. Албанци се нису могли вратити на Сицилију, нити су могли да остану на византијској територији, па су тражили да се населе негде у Србији. Краљ Војислав им је дозволио да се населе у једном слабо насељеном брдском пределу у околини Рабана, источно од Крује. Албанцима смо пружили гостопримство 1043. године а они су нам то овако узвратили отимајући нам земљу, палећи цркве и манастире и прогоном из наше прапостојбине.
    • Горан Стевановићкао одговор наvip.branislav(Прикажи коментарСакриј коментар)
      Заиста лепо историјско запажање. Историјски пројект муслимана иначе је управо на томе: досели се, зближи се, одомаћи се, па отми. Само се питам како бисмо ми били дочекани на њиховој земљи и колика су људска права код њих када су у питању друге религије?
    Прикажи нове коментаре (0)

    Догађаји дана