Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1290
    Пратите нас

    Америчко Министарство правде предложило је да се ублаже санкције на увоз руских пушака „калашњиков“ у САД. Тај предлог је изнео Роналд Турк, представник Бироа за контролу ватреног оружја, који је у саставу тог министарства.

    Из руског концерна су поручили да су спремни да извозе оружје у САД, уколико санкције „омекшају“.

    Руски концерн „Калашњиков“ се међу првима нашао на удару америчких санкција, које је увела још администрација Барака Обаме због догађаја у Украјини и присаједињења Крима Русији.

    Те санкције су довеле у питање програм војне модернизације земље, јер је тиме Русија фактички била ускраћена да купује потребну опрему и делове, коју је до тада набављала у иностранству.

    Међутим, Москва не само да се таквим околностима прилагодила већ је успела и да пронађе разне начине уз помоћ којих је заобишла те санкције. На крају, не само да је доскочила проблему већ је успела да модернизује своју армију и да на томе још и заради.

    Један од најбољих примера је „случај мистрали“, када је Француска одбила да прода Русији два носача хеликоптера. Након раскидања уговора, француска страна је вратила Москви новац и руску опрему са бродова, а носаче хеликоптера продала Египту.

    Иако је у почетку изгледало да то може бити и јавно понижење за Москву (макар су се западни медији трудили да то тако представе), на крају је Русија на томе и профитирала.

    Москва не само да је добила назад својих милијарду долара од Француза већ је продала Египту и 50 хеликоптера Ка-52 за те бродове, заједно са руском комуникационом опремом.

    Сличан случај је и са „Калашњиковим“. Санкције не само да нису „сломиле“ руски концерн већ је број поруџбина из иностранства толико порастао да компанија прелази на рад у три смене и повећава број запослених за 30 одсто.

    После увођења санкција портфолио поруџбина је порастао чак 6,5 пута — на 300 милиона долара, а од априла ове године концерн ће отворити још 1.700 нових радних места.

    Немци су, на пример, обуставили испоруку дизел мотора за руску морнарицу. То је могло озбиљно да подрије важан део модернизације руске флоте, јер је неколико корвета типа „Бујан М“ на руским бродоградилиштима чекало немачке моторе.

    Кремљ је брзо нашао другог продавца. Ради се о томе да је Берлин још пре неколико година продао неколико таквих мотора Кини, а Кинези су убрзо после тога направили сличне у својим фабрикама и подразумева се — јефтиније.

    Што се тиче неких важних електронских компоненти које је Русија традиционално куповала од Запада за своју космичку и ракетну индустрију, Москва је то питање решила на другој страни — обратила се Јужној Кореји и другим земљама Југоисточне Азије.

    „Ми немамо проблема са Западом када је реч о војно-индустријском комплексу. Запад далеко више зависи од нас него што ми зависимо од њега. Нама понајвише недостају поједини делови и потрошни материјал, али смо пронашли излаз из те ситуације и почели то да наручујемо из Јужне Кореје, Кине, као и из земаља југоисточне Азије. Ако негде и искрсну проблеми, ми се трудимо да искористимо сопствену технологију. Такав случај смо, рецимо, имали са термалним камерама ’катрин‘ француске производње, али смо на бази њих направили руске аналоге, и то још квалитетније. С друге стране, Запад од нас зависи када је реч о, на пример, титанијуму. Америчка авио и космичка индустрија зависе од руског титанијума, па га они свеједно и купују, без обзира на санкције. Или, узмимо за пример хеликоптере за Авганистан — они неће да купују америчке јер су они скупи и тешки за управљање, док руски Ми-17 иде на том тржишту као алва. И таквих примера је много“, каже за Спутњик Иван Коновалов, директор руског Центра за стратешке конјунктуре.

    Стручњак наводи да је, у неком смислу, прекид односа са Украјином више утицао на руски војно-индустријски комплекс него западне санкције.

    „Ми нисмо хтели тај прекид односа, али он се догодио и испоставило се да се много делова за војну технику производило ван Русије, конкретно у Украјини. Међутим, сада их производимо ми. Притом, украјински произвођачи, рецимо, мотора за хеликоптере, свеједно налазе начине да их продају Русији, и то преко Белорусије, и то чине чак упркос ратнохушкачкој реторици Кијева против Москве“, додао је Коновалов.

    Модернизација руске армије, истиче саговорник „Спутњика“, јако мало зависи од страних технологија, и самим тим антируске санкције немају готово никакву снагу и не могу да наштете руском војно-индустријском комплексу или утичу на модернизацију руске армије.

    „Проблем остају само неки делови и потрошни материјали, али и то без компликација стиже са азијског тржишта. Тако да нама од Запада готово ништа ни не треба, а пре или касније, ако проценимо да нам је потребно, и сами ћемо све то производити самостално“, истакао је Коновалов.

    Тагови:
    калашњиков
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога