Слушајте Sputnik
    Владимир Путин у Минхену 2007. године.

    Путинов говор који је променио свет (видео)

    © AP Photo / Diether Endlicher
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41850
    Пратите нас

    Пре десет година Владимир Путин је наступио у Минхену на конференцији о питањима безбедности. Тај говор руског председника многи аналитичари су назвали историјским и упоредили га са говором Винстона Черчила у Фултону, са којим је почео Хладни рат. Путин је тада дао дијагнозу светског поретка и означио повратак Русије као силе у међународну арену.

    „Мислим да је Минхенски говор био могућ, између осталог, и зато што је до тог тренутка Русија вратила западне кредите које је Јељцин морао да узима са невероватно великим каматама. Путинов говор може се читати и овако — вратили смо вам све дугове, сад смо господари своје судбине. И управо то је иритирало Запад који више није имао механизам утицаја на Русију. Подсетимо, када је бомбардована Југославија, Јељцин је узалуд лупао руком о сто и претио Клинтону да ће га ухапсити, када је морао да тражи од њега кредит за жито“, каже Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница Спутњика, чија се књига „Речи које су промениле свет“, зборник четири најзначајнија говора руског председника, управо налази на киосцима.

    Путин је постао први лидер земље од распада Совјетског Савеза који је недвосмислено говорио о најважнијим питањима светске политике. Он је жестоко критиковао модел једнополарног света, јасно је ставио до знања да неће бити послушник газдама у Вашингтону, осудио је ширење НАТО-а на Исток и решавање сукоба уз примену силе.

    Многи сматрају да је његова „Минхенска реч“ била и визионарска. Он је указао на слабости западног политичког система и система западних вредности.

    Путин је у свом „пророчком говору“ навео да коришћење снага НАТО-а мимо повеље Уједињених нација и распиривање сукоба на Блиском истоку изазивају нову трку у нуклеарном наоружавању и упозорио је да таква дејства могу да доведу до пораста екстремизма и тероризма.

    Његове изјаве су изазвале бурну реакцију на Западу. После Минхена западни медији су почели да распирују антируско расположење, а Путина да сатанизују. Тиме је започео информациони рат, који је у последњих неколико година ескалирао и претворио се у рат невиђених размера.

    Владимир Путин
    © Sputnik / Сергей Гунеев

    Кулминација тог процеса су и антируске санкције.

    „Минхенски говор је био тријумфални повратак Русије на светску политичку сцену. Нажалост, уместо да се замисле над речима руског председника, западни лидери су отпочели сатанизацију Русије и Путина. Да је тада схваћено да је концепт униполарног светског поретка пропао и да се започело са договарањем о светским проблемима, тероризам данас не би био овако раширен“, каже Љубинка Милинчић.

    САД нису чуле речи Владимира Путина, а Обамина администрација је у последњих неколико година само погоршала ситуацију, мешајући се у унутрашња питања других земаља широм света. „Достигнућа“ америчке политике у последњој деценији су талас револуција у Северној Африци, уништавање државности у Либији, инвазија на Ирак, државни преврат и грађански рат у Украјини, сиријски рат и ширење тероризма са Блиског истока по целом свету.

    Управо је критика међународне политике коју стварају САД једна од најважнијих теза Путиновог „Минхенског говора“.

    Годишња конференција председника Русије Владимира Путина
    © Sputnik / Кирилл Каллиников

    „За савремени свет једнополарни систем је не само неприхватљив, већ и немогућ“, поручио је Путин и предвидео стварање нових центара моћи и јачање мултиполарности.

    Нови центри моћи су Русија, Кина и Индија и на њих сада Запад мора да рачуна.

    Нови шеф Беле куће Доналд Трамп је изјавио да је „спреман да призна Русију као равноправног партнера“.

    „Речи Владимира Путина сада се много боље чују, јер су поткрепљене руском моћи“, закључује Љубинка Милинчић.

     

    Тагови:
    говор, Русија, путин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога