Слушајте Sputnik
    Масленица

    Цела Русија једе палачинке (видео, фото)

    © Sputnik / Виталиј Ањков
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1460
    Пратите нас

    У Русији је почела Масленица, древни словенски празник којим се испраћа зима и дочекује пролеће. То је један од омиљених народних празника, који протиче у знаку свеопштег народног весеља, масовних шетњи и фестивала. Анкете показују да тек 10 одсто Руса не слави овај празник.

    Главни симбол Масленице су палачинке, које се пеку сваки дан током трајања празника. Оне симболизују сунце и долазак пролећа. По традицији, прва палачинка прави се за покој душе свих умрлих и носи се на гробље или се даје сиромашнима.

    Масленица траје целе недеље, а почиње седам дана уочи Великог поста. Ове године се слави од 20. до 26. фебруара.

    Сваки дан овог празника има своје традиције и обичаје, али се празновање може поделити у две фазе — на „малу Масленицу и „широку Масленицу“.

    „Мала Масленица“ траје три дана, од понедељка до среде. У том периоду се врше припреме за главно славље, чисти се кућа, спремају се празнична јела, пеку се прве палачинке.

    Главни део празника је „Широка Масленица“, која траје четири дана, од четвртка до недеље. Тих дана се организују народне шетње и народна весеља, а такође се врше и разни обреди испраћања зиме.

    Празник масленице у Новосибирској области
    © Sputnik / Alexandr Kryazhev
    Празник масленице у Новосибирској области

    За руски народ седам масленичких дана представља највеселији и омиљени период у години.

    Сваки дан Масленице има свој назив и сврху. Понедељак је „дан сусрета“, уторак је „дан разигравања“, среда је „дан гурмана“, четвртак — „разбибриге и лумповања“, петак — „таштинe вечери“, субота — „заовиног посела“, а недеља је „дан праштања“. 

    У старој Русији седење код куће током дана празника сматрало се лошим знаком. У кућу се улазило тек да се мало згреју, а остатак времена се проводио на сајмовима, фестивалима, слављима, клизању и санкању.

    У традицији Масленице посебно место заузима духовност човека — пред почетак Великог поста требало би се „очистити“ од рђавих мисли, помирити се са непријатељима, покајати се за лоше мисли и лоша дела, тражити опрост и опростити, и све лоше оставити у прошлости. Празник се дочекује и слави „чистих“ мисли, у радости и весељу.

    Историја настанка Масленице има дубоке корене. Ради се о старом словенском празнику који је дошао из многобожачке културе и очувао се и након прихватања хришћанства. Верује се да је Масленица настала од паганског празника Комоједице, посвећеног дану пролећне равнодневице. 

    Палачинке на тигању
    © Fotolia / Minadezhda
    Палачинке на тигању

    Празновање Комоједице је почињало недељу дана уочи равнодневице и трајао је недељу дана после.

    Међутим, чак ни након што су Руси примили хришћанство, црква се није противила овом празнику већ га је прилагодила канонима. Сматрало се да људе не би требало лишавати празника, који је „за душу и стомак“. Како није у супротности са Великим постом, у црквеним аналима Масленица је названа Сиропустна седмица.

    Прослава Mасленице у Москви
    © Sputnik / Јевгениј Одиноков
    Прослава Mасленице у Москви

    Тада су јела од меса забрањена, а једу се млечни производи, укључујући и маслац — „да све иде као по маслу“.

    Палачинке се једу сваког дана. Свака домаћица има свој посебни, тајни рецепт припреме палачинки који се преноси с колена на колено. Палачинке се пеку од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна, а понекад и са додатком кромпира, тикве, јабуке и крем сира.

    Служе се са кавијаром, лососом, печуркама, павлаком, медом, разним кремовима, слатким или џемом.

    Ученици школе у Доњецку прослављају Масленицу
    © Sputnik / Igor Maslov
    Ученици школе у Доњецку прослављају Масленицу

    У главном граду Русије на фестивалу „Московска Масленица“, који је почео још 17. фебруара, биће направљено чак 120 врста палачинки, док се, рецимо, у другим руским градовима надмећу ко ће да направи већу или укуснију палачинку.

    Празник се широм Русије слави на улицама, трговима, у парковима… Организују се масовне шетње, бројне забаве, концерти, позоришне представе, сајмови, разна такмичења за децу и одрасле.

    Неодвојиви део празника некада је била и вожња саоницама са упрегнутим коњима. Међутим, у градовима је мало шта остало од древних обичаја, али је у многим селима сачувана та традиција.

    Рецимо, један од симбола Масленице је и страшило од сламе обучено у женску одећу. Око њега збијају шале, са њим се весело играју, а последњег дана Масленице га спаљују на ломачи, бацајући уједно у ватру и палачинке. То је знак да би расположење требало утишати и умирити, јер долази Велики пост. 

    Тагови:
    Масленица, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога