„Русија је поштовала, поштује и поштоваће све међународне обавезе, укључујући оне у оквиру Споразума о елиминацији ракета средњег и кратког домета. Желим да подсетим на речи председника Путина да Русија остаје привржена међународним обавезама, чак и у ситуацији када то не одговара у потпуности интересима Русије. Понекад смо принуђени да покажемо флексибилност, што и радимо“, рекао је прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков новинарима као одговор на молбу да прокоментарише оптужбе САД о руском кршењу Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета.
Споразум је иначе ступио на снагу 1. јуна 1988. године, а потписали су га 1987. године Михаил Горбачов и Роналд Реган. Стране су се обавезале да неће производити, да неће вршити тестирања и да неће постављати балистичке крстареће ракете средњег и малог домета.
Руски војни експерти сматрају да Вашингтон сада, изнова оптужујући Москву, покушава да оправда постављање америчких ракетних система у Европи. Ширењем дезинформација САД покушавају да увуку Москву у конфликт, сматра професор Борис Шмељов, руководилац Центра за спољну политику РФ у Москви.
„Оптужбе на рачун Русије, да она наводно нарушава одредбе Споразума, потпуно су без основа. САД тврде да је Русија произвела ракетни комплекс који има велик и јак потенцијал, али као што је изјавио Сергеј Лавров, те оптужбе америчка страна није могла да потврди подацима телеметрије. Па ипак, Вашингтон је узнемирен због потенцијала руског ракетног комплекса ’Искандер- К‘, јер према мишљењу експерата САД, при одређеним условима он може да лансира ракете и на удаљеност већу од 500 километара. Та идеја такође плаши Пољску.“
Са друге стране, Русију плаши постављање америчког комплекса ПРО у Румунији и Пољској, јер ти комплекси представљају директну опасност по Русију. То је смисао онога што се сада дешава, сведоци смо „игре нерава“ која само додатно оптерећује односе Русије и Запада, сматра Шмељов.
Па ипак, Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета је јако важан документ који за сада обезбеђује услове за одржавање стратешке стабилности у свету.
Потписивање тог споразума је означило крај Хладног рата пре 30 година, а сада се опет веома осећа тај недостатак узајамног поверења између САД, односно НАТО-а, и Русије.
Шта учинити како би се исправила ситуација? Професор Борис Шмељов, руководилац Центра за спољну политику РФ, сматра да би заједнички требало радити на стабилизацији политичких односа између РФ и НАТО-а и деловати тако да дође до баланса интереса, најпре у сфери безбедности. Професор Шмељов закључује да би требало изменити парадигму односа РФ и Запада, како би се повратило поверење. Задатак није лак, али другог излаза нема.
