Спутњик на МАКС-у: Пробали смо „космичку храну“

© Sputnik / Оливера ИкодиновићКосмичка храна
Космичка храна - Sputnik Србија
Пратите нас
Међународни авио-космички салон МАКС 2017, који се одржава на аеродрому Жуковски недалеко од Москве, није само прилика да се виде најсавременији авиони, хеликоптери, беспилотне летелице и војна техника, већ и да се купе сувенири и проба — „космичка храна“.

Тезгице са пилотским јакнама, макетама авиона, дроновима, мајицама, качкетима, шољама, играчкама и другим сувенирима са авио-обележјима начичкане су једна до друге — роба иде као алва, па трговци задовољно трљају руке.

Недалеко од њих су смештени и киосци брзе хране и замрзивачи са сладоледима. Баш на једном од њих је руски председник Владимир Путин у уторак, на дан отварања МАКС-, купио сладолед и почастио руске министре.

Ипак, један киоск је другачији од свих — не по свом изгледу, него по понуди. Ту се продаје храна коју руски космонаути једу током својих летова у свемир.

Шанса која се не пропушта. Пробаћемо.

Сва „космичка храна“ која се продавала на МАКС-у била је у тубама упакованим у картонску кутију. Произвођач „Космопит“. Цена једног „космичког јела“ је 300 рубаља тј. око 4,3 евра.

Како је назначено на кутијама, јела су без вештачких боја, конзерванаса, адитива, ГМО.

У понуди су били: боршч, супа од пасуља, крем супа од печурака, свињетина са поврћем, месо (такође свињско) са хељдом, пире од меса, пире од кромпира са пилетином, каша од пиринча са сушеним кајсијама, крем од творга (руског младог сира) са воћним пиреом и компот од сувог воћа.

Одлука је пала да се испробају два јела која Руси иначе радо једу — боршч и месо са „гречком“ тј. хељдом.

Припрема космичке хране је једноставна, али и забавна. У паковању се налази кеса за загревање „космичке хране“, кесица са дејонизираном водом, влажна алкохолна, антисептичка марамица и „космо-кључ“ за лакше завртање тубе.

© Sputnik / Оливера ИкодиновићПродаја сувенира
Продаја сувенира  - Sputnik Србија
Продаја сувенира

Пре него што се приступи „трпези“, тубу са јелом је потребно загрејати и то тако што се стави у кесу за загревање, која има два „џепа“ — један за тубу, други за воду.

Након што се све уради по упутству, почиње хемијска реакција: кеса као да „дише“ и пуни се ваздухом, а потом почиње и процес загревања. Довољно је пет минута да би јело било загрејано.

Туба се потом вади из кесе, врх се брише антисептичком марамицом и јело се, по правилу, пије из тубе.

Ипак, да бисмо видели конзистенцију, уз помоћ „космо-кључа“, сипали смо  га у чинију. Изгледом је кашасто и подсећа на чорбице какве се праве за бебе. За разлику од „земаљског“ боршча, који је црвенкасте боје, „космички боршч“ више вуче на наранџасту.

Има мирис боршча, а укус подсећа на храну из конзерви каква се служи у касарнама. Укусно је, доминира укус меса и купуса. Ипак, не може се стопроцентно тврдити да личи на стандардан боршч. Да ли ћемо га пробати опет? Одговор је — да. 

Храна за космонауте - Sputnik Србија
„Космичка храна“, хит у Москви

Закључујемо да је „космичка храна“ свакако интересантан поклон или сувенир.

Међутим, требало би истаћи да у Русији скоро сву храну за руске космонауте производе друга два призвођача — државне компаније „Бирјуловски експериментални завод“ и „Лабараторија космичке хране“. Они се заправо баве производњом прехрамбених производа за специјалне намене, па самим тим и за космонауте. Из њихове „кухиње“ излази све осим сира, хлеба и рибљих производа.

С обзиром на то да завод испоручује храну Оружаним снагама РФ, космонаутима и другим државним структурама на првом месту је квалитет — сви производи су од природних сировина без вештачких конзерванса, стабилизатора и других супстанци типичних за конвенционалну прехрамбену индустрију.

У њиховом асортименту је више од 250 јела за космонауте, од супа и чорби, преко мариниране јагњетине до десерта, запакованих у различита паковања, тубе, конзерве, кутије и сл.

Иначе, „космичка храна“ је већ неко време доступна и „земљанима“. Може се пазарити на московским аеродромима, железничким станицама, појединим тржним центрима, сајамским павиљонима, а такође и преко интернета, на велико и мало.

Стјуардесе авио-компаније Аерофлот на Међународном авио-космичком салону МАКС 2017 у Жуковском, у Русији. - Sputnik Србија
МАКС 2017: Најновије летелице и руски авион који пркоси гравитацији (видео, фото)

Произвођач наводи да „космичку храну шаље и у иностранство“, а на листи земаља којима фабрика редовно отправља своје производе налази се и Србија. Такође, имају испоруке и у САД, Белорусију, Казахстан, Канаду, Велику Британију, Немачку, Јапан. Једина земља у коју произвођач не шаље своје производе је Аустралија.

„Космичку храну“ људи купују из различитих побуда: неко из радозналости како би је пробао, други за поклон, трећи за тематске догађаје и изложбе.

Такође, купују је и чланови разних експедиција, ловци, риболовци, али и туристи.

„Космичка храна“ се у последње време сматра интересантним сувениром. То не чуди, Совјетски Савез, а сада Русија, с правом може себе назвати лидером у области космонаутике. Јуриј Гагарин, ракетна индустрија и летови у свемир су један од симбола Русије и понос су руског народа.

Први човек који је пробао космичку храну био је руски, односно тада совјетски космонаут Јуриј Гагарин. Он је први човек који је отпутовао у свемир, 12. априла 1961. године у свемирској летелици „Восток I“. Његов лет трајао је само 108 минута, али је и тај кратак боравак у свемиру подразумевао узимање једног оброка.

За научнике је била загонетка да ли ће космонаут успети да једе у бестежинском стању, да ли ће организам прихватити или одбацити храну.

Иначе, у првим свемирским летовима, који су трајали неколико сати, астронаути су јели храну искључиво за потребе истраживања — научници су покушавали да сазнају која храна најбоље одговара космонаутима, па су они са собом носили и обичне земаљске намирнице. Међутим, испоставило се да „земаљска храна“ изазива многе проблеме у условима одсуства гравитације, па су временом специјална јела постала незаменљива.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала