Београд+ 21°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Сименс

    Иза сукоба Немачке и Русије због „Сименсових“ турбина крије се познати потпис

    © REUTERS/ Thomas Peter
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Урош Бобић
    23827152

    Предлог Немачке да се санкције Русији прошире због „Сименсових“ гасних турбина које су, како се тврди, незаконито испоручене Криму, Европска унија би могла да разматра већ у среду, тврде западне агенције.

    Ројтерс наводи да Берлин тражи да се због тог случаја на санкциони списак додају најмање три-четири руска држављанина, као и поједине организације из Руске Федерације. Међу њима би, како се претпоставља, могли да се нађу запослени у Министарству енергетике Русије, као и компанија која је турбине превезла до Крима. 

    „Сименс“ је одбио да коментарише те информације.

    Велика афера, епилог на суду

    Подсетимо, вест да су четири гасне турбине те компаније намењене пројекту у Тамању, упркос санкцијама, испоручене и уз модификације инсталиране на руском полуострву распламсала је у Немачкој велику аферу, па ће цео случај по свему судећи епилог добити и на суду. 

    Испоруком су, како је саопштено из „Сименса“, прекршене санкције које је Европска унија увела Криму након повратка тог полуострва у састав Руске Федерације 2014. године. Тада је забрањена испорука енергетске технологије на кримску територију.

    Немачка компанија сада предлаже да се уговор анулира, да се турбине откупе, а како се наводи намерава и да прекине споразум са руским фирмама и да обустави испоруке енергетске опреме по уговорима са компанијама које контролише Русија.

    Укидање лиценци и ударац за билатералне односе

    Такође је саопштено да ће „Сименс“ продати свој мањински власнички удео од 46 одсто у компанији „Интераутоматика“, која нуди производе и услуге за контролне системе и инструменте у електранама. 

    Немачки конгломерат је најавио и раскид уговора о лиценцама са руским компанијама за снабдевање електрана опремом, тврди агенција АП. 

    Позивајући се на представника Министарства спољних послова Немачке, медији у тој земљи очекују да читава ситуација доведе до погоршања билатералних односа са Москвом. Руски политиколог Николај Шљамин, лидер покрета „Уједињени омладински фронт“, каже, међутим, да иза тренутног прозивања „Сименса“ и руских власти не стоји искључиво Немачка.

    „Та земља ће вероватно иницирати некакав покушај увођења нових казнених мера, али морамо имати у виду да Берлин није сасвим самосталан при формирању политике према Москви. Мислим да Брисел игра заиста велику улогу у овом скандалу“, каже он.

    Притисак на Европљане

    Сименсове турбине на Криму
    © REUTERS/
    "Сименсове" турбине на Криму

    Саговорник Спутњика из Москве напомиње да је победничка страна у овом случају далеко и од Европе и од Русије, то јест, налази се на другој страни Земљине кугле.

    „Они који сада трљају руке то чине јер је било какав вид притиска на Москву уједно и рушење економске сарадње Русије и Европе. Тиме се Европљани терају да стварају још ближе везе са Америком, односно наводе на сарадњу са америчким компанијама које желе да приграбе део европског тржишта. Од свега овога корист може да има само Вашингтон.“

    Експерт руске Агенције за енергетске информације, доктор технолошких наука Александар Хуршудов каже да су политички мотиви свакако одиграли своју улогу у овом случају, али да не треба заборавити да пословне људе увек вуку напред корист и профит који могу да остваре.

    Превара „злих Руса“

    „Сименс“ сада жели да се опере од целог случаја, каже он, али нема тог профита који може да покрије износ казне ако „Сименс“ буде проглашен кривим. Зато ће та компанија од сада чинити све како би испало да баш ништа нису знали, односно да су их „преварили зли Руси“, каже Хуршудов за Спутњик.

    „Они се сада перу како би избегли опште санкције или казне, јер је постојала одлука да никаква опрема или роба не сме да буде испоручена на Крим. Ако се испостави да је немачка компанија то знала и да је прекршила одлуку, може да их сачека велика казна. Овде се у сваком случају ради о заједничком предузећу које је под немачком контролом. Турбине ће, наравно, остати тамо где су постављене и радиће нормално“, каже Хуршудов.

    Кремљ без коментара

    Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да Кремљ нема намеру да коментарише „непоуздане медијске извештаје“ о могућем проширењу европских санкција Русији у вези са ситуацијом око „Сименсових“ турбина.

    „Не сматрамо да се може коментарисати саопштење Ројтерса које се не позива ни на какве конкретне изворе. Често су се слични извештаји показивали као лажни“, поручио је Песков у обраћању новинарима. 

    Подсећања ради, „Сименс“ већ годинама успешно послује у Русији. Немачки концерн је 2011. године у Санкт Петербургу основао једну од заједничких компанија у којој је власник 65 одсто акција, а руске „Силовије машини“ преосталих 35 одсто.


    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога