Београд+ 17°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Различите врсте сира

    Руски пармезан, белоруско млеко, гамбори из Никарагве: Москви не треба храна са Запада

    © Fotolia/ Pavlo Vakhrushev
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин
    22916791

    Један шаљивџија је рекао да је Трамп заиста „руски човек“, јер изгледа да никада неће укинути санкције, које су толико корисне за руску економију.

    Наравно да није све толико „ружичасто“ и било би бесмислено негирати да су рестриктивне мере нашкодиле свима, између осталог и Русији. Али чињеница је да су санкције на неки начин подстакле Русију да се окрене себи.

    Прошле недеље се навршило три године откако је Москва, реагујући на санкције, забранила увоз прехрамбених производа из ЕУ, Канаде, САД и других западних земаља. Резултат тога је да се присуство страних прехрамбених производа на руском тржишту двоструко смањило, а истовремено је Русија покренула стратегију замене увозних производа домаћим.

    Према подацима Руског завода за статистику (Росстат), резултати 2016. године су следећи: домаће компаније су повећале производњу говедине за 16 посто, свињетине за 30 посто, замрзнутог поврћа такође за 30 посто, сира за 20 посто.

    Контрасанкције су подстакле развој руске пољопривреде, каже за Спутњик Дмитриј Востриков, извршни директор Заједнице произвођача и добављача прехрамбених производа „Руспродсојуз“.

    „Држава је хитно имплементирала програм издвајања кредита за изградњу комплекса стаклених башти, и сада су три четвртине свих краставаца на руском тржишту руског порекла, као и 50 одсто парадајза. Када је реч о млечним производима, 80 одсто је произведено у Русији, а ако урачунамо и артикле које добијамо од белоруске браће, испада да ми задовољавамо 96 одсто наших потреба у овој врсти производа. Када је реч о живини и свињетини, Русија је скоро потпуно независна од увоза. И сада постаје све актуелније питање пласирања руских производа на друга тржишта, на пример кинеско“, објашњава Востриков.

    Истовремено, захваљујући контрасанкцијама, на руско тржиште су изашле нове земље, које су раније можда биле непознати већини грађана Русије, попут Бенина.

    Свето место празно не бива: уместо шпанских поморанџи, у продавницама су се појавиле наранџе из Аргентине, уместо гамбора из Канаде — гамбори из Никарагве, уместо норвешке рибе — риба са Гренланда, и тако даље.

    И док, према подацима руског Министарства економског развоја, ЕУ због „санкционог рата“ губи око 50 милијарди евра годишње (0,4 посто укупног БДП-а), као и увек, профитира мудра и неутрална Швајцарска, која је двоструко повећала извоз сира у Русију.

    Шансу су добиле и земље ЗНД: када је реч о појединим млечним производима, Казахстан је повећао извоз у Русију чак 26 пута.

    Павел Салин са московског Финансијског универзитета каже за Спутњик да је руски одговор био потпуно неочекиван за западне партнере.

    „Они нису очекивали контрамере, јер су сматрали да су руске елите сувише прозападно оријентисане и да ће проценити да би увођење оваквих мера било веома ризично за руску економију и привреду. Истина је да је на почетку, одмах након забране увоза страних производа, руски потрошач изгубио, и када је реч о квалитету хране, и када је реч о цени, али за око годину дана руска привреда се прилагодила новим условима. Оно што је важно јесте да се све више младих Руса бави овим бизнисом, покрене стартап у прехрамбеној индустрији, мада раније ова сфера није била толико популарна. Разлог лежи у томе што су раније само велики играчи могли да конкуришу западним произвођачима, који добијају озбиљне субвенције од својих влада. Сада је пут отворен“, појашњава Салин.

    Један од таквих „младих Руса“ је руски ИТ стручњак Олег Сирота, који је на дан када је забрањен увоз западних производа схватио да жели да постане произвођач сира. Сада је Олег власник млекаре која производи, између осталог, „краљевe сирева“ — пармезан и ементалер.

    Тагови:
    храна, санкције, Запад, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога