Слушајте Sputnik
    Убица Џона Кенедија, Ли Харви Освалд после хапшења у Даласу 22. новембра 1963.

    КГБ: Линдон Џонсон одговоран за убиство Кенедија

    © AFP 2018 / STRINGER
    Русија
    Преузмите краћи линк
    5580

    Убица 35-годишњег председника САД Џона Кенедија, Ли Харви Освалд, разговарао је два месеца пре злочина, током посете Мексику, са совјетским дипломатом који је, према подацима америчке обавештајне службе, био сарадник КГБ, наводи се у једном документу ЦИА с ког је скинута ознака тајности.

    Према материјалима обавештајне службе, телефон совјетске амбасаде у Мексику су у том периоду прислушкивале америчке специјалне службе. У документима нема назнака да је Освалд био повезан са Комитетом за државну безбедност или КГБ-ом.

    Америчке власти, уз друге претпоставке, разматрају и верзију о „совјетском трагу“ у Кенедијевом убиству. Епизода са појављивањем Освалда у совјетској амбасади у Мексику и раније је описана у литератури — совјетски вицеконзул Олег Нечипоренко, који је био у контакту са Освалдом, говорио је да је будући убица Кенедија тражио да му се изда виза за Совјетски Савез.

    „Према пресретнутом разговору из Мексика, Ли Освалд је 28. септембра 1963. године био у совјетској амбасади и разговарао са конзулом Валеријем Костиковом. О томе се сазнало када је Освалд позвао совјетску амбасаду 1. октобра: на лошем руском језику се представио, саопштио о горенаведеном састанку и питао чувара који се јавио на позив да ли има нешто ново ’о телеграму послатом у Вашингтон‘. Чувар је проверио и рекао Освалду да је захтев послат, али да одговор није добијен“, наводи се у документима ЦИА.

    У документу се, поред тога, прецизира да је Костиков био агент Комитета државне безбедности.

    „Он је сарадник за операције које очигледно спонзорише 13. управа КГБ-а, која се бави саботажама и убиствима“, наводи се у документима.

    ЦИА тврди и да су Костиков и његов колега Олег Брикин, који је радио у Њујорку, сарађивали са грађанином Немачке врбованим у Европи, који је у том тренутку живео у америчкој држави Оклахома.

    „Нема ништа необичног у томе да агент КГБ-а који се налази на одговорном задатку има тако отворене контакте са Амбасадом СССР-а. Ипак, ми имамо тајна совјетска обавештајна документа која описују доктрину војне обавештајне службе. Она показују да веома важни агенти могу да одржавају састанке у званичним канцеларијама прикривајући своје присуство неким јавним послом… Такав контакт у званичном здању могао је да буде последица неопрезности самог агента“, наводи се у документу. Из текста није јасно да ли је ЦИА сматрала агентом КГБ-а само конзула Костикова или и самог Освалда.

    СССР убиство Кенедија сматрао завером

    У другом документу ЦИА из 1966. године наводи се да је убиство Кенедија изазвало шок у СССР-у, и да су чак тим поводом звонила црквна звона.

    У документима ФБИ од исте године наводи се да је совјетско руководство сматрало атентат на америчког председника завером у коју је могао да буде умешан и потпредседник Линдон Џонсон.

    „Наш извор је додао да се у инструкцијама Москве наводи да ’у овом тренутку‘ КГБ поседује податке који наводно показују да је председник Џонсон одговоран за убиство покојног председника Џона Кенедија. Седиште КГБ-а је дало на знање да је због те информације совјетска влада морала да дозна какви су били лични односи Џонсона и породице Кенеди, посебно председника Џонсона са Робертом и Тедом Кенедијем (Џоновом браћом)“, наводи се у документима ФБИ, које је потписао тадашњи директор Едгар Хувер.

    Други извор, који се налазио у СССР-у, саопштио је ФБИ још 1963. године да руководство Комунистичке партије Совјетског Савеза сматра да је добро организовану заверу можда извела „ултрадесница“ у САД како би изазвала пуч. Изгледа да су они мислили да убиство није извео један човек, већ да је се радило о пажљиво планираној кампањи у којој је учествовало неколико људи“, наводи се у документу.

    „Они (руководство КП СССР-а) су сматрали да су ти елементи (учесници завере) желели да искористе убиство и одиграју на антикомунистичка осећања у САД како би их затим искористили за прекид преговора са Совјетским Савезом, напад на Кубу и чак изазивање рата. Због тога је СССР одмах подигао стање борбене готовости“, наводи се у извештају.

    „Наш извор је такође изјавио да су се совјетска званична лица бојала да би у одсуству лидера неки неодговорни генерал у САД могао да лансира ракету према СССР-у. Осим тога, они су веровали да су само луде могле да као одговорне за убиство виде леве снаге, тј. Комунистичку партију САД, посебно ако се узме у обзир да је Комунистичка партија била мета прогона ултрадеснице за време подршке политици мирног постојања и разоружања коју је водила Кенедијева  администрација“, наводи се у материјалу.

    Тагови:
    КГБ, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога