Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Сајам хране у Москви - штанд Србије

    Српске фирме све успешније на руском тржишту

    Јована Вукотић
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 421

    Стабилизација курса рубље, досадашња искуства, улагање у анализу тржишта, као и чувени режим бесцаринске трговине чини српске производе изнова примамљивим на руском тржишту. Прилику да покажу свој квалитет и уговоре нове послове српски извозници су уз помоћ Привредне коморе искористили у оквиру престижног сајма хране „Продекспо 2018“ у Москви.

    По уласку на сајамски простор, у свих девет огромних хала, „нема чега нема“: од рибе, меса и месних прерађевина, кондиторских производа, тестенина, хлеба и пецива, млечних производа, кафе и чајева, сировина и полусировина буквално из свих крајева света. Практично сви производи могу да се пробају на лицу места. Љубазни и за даљу сарадњу веома заинтересовани домаћини штанда радо објашњавају рецептуре, сировине и квалитет својих производа. Без обзира на санкције, приметан је велики број компанија управо из земаља које су увеле ограничења у трговини са РФ. И због свих наведених разлога, изузетно је важно што је Србија традиционално присутна на овој престижној изложби хране. У оквиру штанда који је организовала Привредна комора Србије своје производе је изложило 15 извозника. Већина излагача је већ присутна на руском тржишту, али прилику да своје производе покажу на овом сајму и даље сматрају изузетно важном.

    „Продекспо“ је престижна изложба прехрамбених производа и прилика да се ступи у контакт не само са потенцијалним клијентима из Русије и са бившег совјетског простора, већ и са представницима других држава, објашњава за Спутњик Весна Митровић, директорка продаје „Шабачке млекаре“. Наша саговорница додаје да су преко 7 година у присутни Русији, да имају два дистрибутера, од којих је један „Фудленд“ у Москви, а други „Маркетлајн“ у Санкт Петербургу, као и да раде директно са највећим ритејлером у Русији — ланцем „Магнит“.

    „Повећавамо продају, бележимо обрт од преко 20 милиона евра годишње. Наше позиције се само повећавају. На сајмовима хране у Москви смо присутни већ неколико година, али због унутрашње власничке трансформације кроз коју је пролазила наша компанија, нисмо долазили последње 2-3 године. У међувремену нисмо изгубили наше руске купце нити тржиште које се, напротив, само повећава“, објашњава Митровићева.

    Српски млечни производи представљени на Сајму хране у Москви
    © Sputnik / Јована Вукотић
    Српски млечни производи представљени на Сајму хране у Москви

    Директорка продаје „Шабачке млекаре“ са поносом истиче да шире асортиман производа и да су осим сада већ чувеног сира „српска бринза“, за који заиста влада велико интересовање крајњих потрошача, почели са пласманом меких сирева и намаза „а-ла кајмак“ и „сирко“.

    Љубазно нас дочекује и сувласник компаније „Беокапра“ Срђан Ковачевић који објашњава да њихова компанија има сасвим друге циљеве на великом руском тржишту.

    „Наши производи су од козјег млека, што нас у старту сврстава у неких 3 одсто укупне производње млечних производа. Козји производи су ретки, специфични и стога интересантни. Они се сматрају здравијим од производа направљених од крављег млека. Али оно што их посебно издваја је то што козји сиреви имају једну хедонистичку црту, ми имамо у нашој понуди линију сирева са племенитим плеснима који се обично конзумирају са добрим винима или заједно са неком другом фином храном. Ми се не бавимо масовном, серијском производњом, већ правимо ексклузивне производе, системом ручне производње.“

    Ковачевић додаје да је задовољан наступом на овом сајму, јер је остварен контакт са више потенцијалних дистрибутера и верује да су врло близу потписивања веома занимљивих уговора. Наводи да се ради се о 3 дистрибутера са којима су већ претходно, пре пар месеци, остварили контакте.

    Ковачевић је свестан да њихови сиреви спадају у нишу ексклузивних производа, које неће конзумирати свако и зато циљају на категорију потрошача, који су и платежно способнији и који имају навику конзумације нешто квалитетнијих производа. Сувласник фирме „Беокапра“ додаје да практикују наступе са произвођачима који имају сличну категорију производа, као и да у Србији обично раде заједничке промоције са врхунским домаћим винаријама, што је идеја за неки од следећих наступа на московским сајмовима хране.  

    У оквиру српског штанда заинтересоване купце и партнере „Златиборца“ дочекују насмејане девојке у ношњи, а потом и званични представници са конкретним понудама. „Златиборац“ је на руском тржишту присутан од јануара 2012. године.

    Златиборац на Сајму хране у Москви
    Јована Вукотић
    "Златиборац" на Сајму хране у Москви

    До 2016. године наступали су преко компанија партнера, односно  дистрибутера, а онда су отворили своју компанију. Сада директно сарађују са великим трговинским ланцима, поддистрибутерима у руским регионима. Досадашње искуство је показало да сада могу много боље логистички да покрију огромно руско тржиште, каже за Спутњик Ђорђе Танасковић, директор руске фирме „Златиборац трејд“. Наш саговорник додаје да је флексибилност веома важна на руском тржишту и открива тајну њиховог успеха:

    „Асортиман производа ’Златиборца‘ за руско тржиште је потпуно другачији у односу на оно што нудимо у Србији. Ми смо видели да су потребе руских потрошача другачије још пре 4-5 година и практично смо комплетан асортиман који пласирамо на руско тржиште прилагодили укусу локалних конзумената. Читаву премијум линију у црном паковању смо прилагодили укусима руских потрошача, то значи да су производи више некаква ’лајт‘ варијанта. За разлику од онога што воле наши потрошачи у Србији, Руси не воле када су производи превише слани, димљени или зачињени“, истиче директор фирме „Златиборац трејд“.

    Редовни учесник московских сајмова хране је и фирма „Моравац“ из Лесковца, која се бави откупом, прерадом и пласманом култивисаног и шумског воћа и гљива. Директор фирме Жарко Стаменковић истиче да су им тренутно главни и најтраженији артикли вишња без коштица, јагода, шљива, малина, купина и микс воћа. Као већ искусни познавалац прилика на руском тржишту, наш саговорник објашњава да када тек улазе у пословну сарадњу са новим руским купцем обично траже аванс, као и да се по успостављању поверења роба даје и на одложено плаћање. Коментаришући овогодишњи наступ Стаменковић истиче:

    „Ове године позиција српског штанда је на бољем месту, а сам штанд је уређенији, приступачнији. Што се послова тиче, имамо више нових контаката који су интересантни за будућу сарадњу. Конкретно, највећа је потражња за вишњом без коштице, која је сад најактуелнији производ у овом сегменту тржишта.“

    Сајам хране у Москви - смрзнуто воће из Србије
    © Sputnik / Јована Вукотић
    Сајам хране у Москви - смрзнуто воће из Србије

    Наш саговорник сматра да су сами Руси сада приступачнији, опуштенији, али и конкретнији како у неформалним контактима, тако и у пословним и све ово тумачи добром спољном политиком коју води државни врх Србије.

    Овогодишњи, иначе јубиларни 25. по реду сајам хране је организовао „Експоцентар“ уз подршку Министарства пољопривреде Руске Федерације и уз покровитељство Привредне коморе Русије. На више од 100.000 квадратних метара изложбеног простора од 5. до 9. фебруара представиле су се чак 2.343 компаније из 63 земље света. Зато и не чуде речи руског министра пољопривреде Александра Ткачева који је истакао да се ради о највећој изложби хране и прехрамбених производа у Русији, која је за четврт века свог постојања успела да привуче најеминентније излагаче из целог света.

    „Из године у годину подизао се квалитет и статус који овај сајам има не само у Русији, већ и у светским оквирима. Учесници излажу своје најбоље производе, као и најновија достигнућа у области прехрамбене технологије“, закључио је Ткачев.

     

    Тагови:
    Сајам хране у Москви, србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога