Слушајте Sputnik
    Северни ток 2

    Због чега Немачка нипошто неће одустати од „Северног тока 2“

    © Фото : Nord Stream 2 / Wolfram Scheible
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 510

    Немачка доследно брани „Северни ток 2“. Берлин полази од тога да овај пројекат не противречи амандманима у Гасној директиви (Трећем енергетском пакету Европске уније) који су предложени у новембру прошле године. Немачки партнери спремни су да свој став бране и на суду.

    Поморска борба

    Шеф Директората за унутрашње енергетско тржиште Европске комисије Клаус Дитер Борхарт на расправи у Комитету Европског парламента изјавио је да амандмани Европске комисије на Гасну директиву не забрањују изградњу „било каквих гасовода, укључујући ’Северни ток 2'“. 

    Овај пројекат подразумева изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње из Русије, кроз Балтичко море, у Немачку.

    Изградња почиње овог лета, а биће завршена 2019. године. Нова маршрута транзита плавог горива биће паралелна с постојећим цевоводом „Северни ток“. 

    Пројекту се снажно супротстављају Сједињене Америчке Државе. У марту 2016. године Мађарска, Летонија, Пољска, Румунија, Словачка, Чешка, Естонија и Литванија заједно су иступиле против новог гасовода. На њихов захтев појавили су се амандмани у Гасној директиви којима није задовољан Берлин. 

    Позиција коју је изнео Борхарт на расправи у Европском парламенту заснована је на закључцима немачких правника који су дали процену овог скандалозног документа. Они су амандмане на Гасну директиву назвали „неприхватљивим и с тачке гледишта европског, и с тачке гледишта међународног права“. 

    Предложене измене стварају претпоставке за то да Брисел добије ексклузивно пуномоћје да регулише унутрашње тржиште енергената. Раније је област међувладиних споразума била у компетенцији појединачних земаља Европске уније, наведено је у закључку. 

    Главно је то што су експерти закључили да амандмани не могу да важе за „Северни ток 2“, пошто је инвестициона одлука о пројекту усвојена знатно раније, а финансирање је већ почело. Закон, као што је познато, не може да важи ретроактивно.

    Европљани, међутим, понекад мењају правила током саме игре како би побољшали жељени резултат. Крајем новембра прошле године, парламент Данске је усвојио закон који омогућава влади да дозвољава или забрањује изградњу цевовода који пролазе кроз данске територијалне воде без било каквих објашњења, водећи се интересима националне безбедности и спољне политике. 

    Генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов подсећа да је Данска променила национално законодавство пошто је добила захтев да одобри да цеви „Северног тока 2“ буду провучене у близини острва Борнхолм. 

    Очигледно је да су Данци то учинили само да би добили неке правне основе за забрану пројекта „Гаспрома“. Пре тога је Копенхаген имао само један формални повод да се буни против гасовода — да је он, наводно, опасност по еколошку безбедност региона. 

    Европска комисија такође покушава да провуче амандмане у Гасну директиву ретроактивно, наводи сарадник правничке фирме „Хренов и партнери“ Александар Костин. Овај документ повезује изградњу „Северног тока 2“ с низом услова које треба да испуни „Гаспром“. 

    Међу основним захтевима је недискриминационо формирање цена за испоручивање горива, да приступ цевоводу имају треће стране, да се раздвоје делатности продаје и транспорта гаса. 

    „Овакве отежавајуће околности смањују економску сврсисходност пројекта. То може да послужи као основа за покретање парница пред државним судовима, као и пред међународном комерцијалном арбитражом“, сматра Костин. 

    Једна од варијанти за одбрану интереса европских компанија које учествују у пројекту може бити обраћање Суду Европске уније. У Споразуму о функционисању Европске уније утврђено је да право да поднесу тужбу имају физичка и правна лица, чија је права и законите интересе нарушила Европска комисија. 

    Извршни директор „Норд стрим 2“ Матијас Варниг ових дана је потврдио спремност да се обрати суду. Према његовим речима, у пројекат је већ инвестирано пет милијарди евра. Финансирање је било строго у складу са захтевима важећег законодавства. „Ако Европска унија промени правила на штету компанија, поставићемо питање о компензацији“, упозорио је Варниг. 

    Немачки савезник

    У борби за „Северни ток 2“ Берлин је главни савезник Москве. Подршка је обезбеђена на највишем нивоу. Немачка канцеларка Ангела Меркел је прошле седмице, након састанка с пољским премијером Матеушом Моравјецким, поново изјавила да је то за Немачку искључиво економски пројекат који не представља опасност за диверсификацију испорука енергетских ресурса Европи. 

    Моравјецки је изнео супротно мишљење, што је разумљиво с обзиром на то да Пољска планира да до 2022. године изгради сопствени гасовод „Балтик пајп“. Проблем је у томе што иностраним инвеститорима пољски пројекат није интересантан. Европска комисија, која је раније обећала 300 милиона евра, недавно је смањила финансијска средства више од десет пута. 

    Варшава тешко може да рачуна на подршку Берлина. Ствар је у томе што Немци имају више интереса за „Северни ток 2“. Након увођења овог гасовода у експлоатацију, Немачка ће моћи директно из Русије да добија до 110 милијарди кубика гаса годишње. 

    Знатне количине гаса ће се испоручивати суседним земљама, а Немачка ће се кроз годину и по претворити у највећи гасни чвор ЕУ. Једина препрека је Трећи енергетски пакет ЕУ.

    Тагови:
    гасовод, трећи енергетски пакет, Северни ток 2, Европска комисија, Европска унија, Пољска, Немачка, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога