Слушајте Sputnik
    Фабержеово јаје - Експонат у обновљеном музеју Фаберже у палати Шувалов у Санкт Петербургу

    Напад оптичких клонова: Зашто Руси праве холограме Фабержеових јаја

    © Sputnik / Игорь Руссак
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 233
    Пратите нас

    Лебдеће тродимензионалне слике које се не разликују од копија наших унутрашњих органа, оптичке музејске колекције — већ сада је све то могуће уз помоћ примене технологије холограма. Ускоро ће нас физичари обрадовати новином: покретним холограмом који ће нам омогућити да потпуно уронимо у илузиону реалност.

    Први принцип холографије је описао још 1947. године мађарски научник Денис Габор, за шта је добио Нобелову награду за физику. Истина, прави развој је почео тек 13 година касније, после проналаска ласера. Кохерентно светло омогућава да се добије квалитетна слика, али најпопуларнија метода за стварање шарених вишедимензионалних слика је и даље она коју је 1968. године пронашао совјетски научник Јуриј Денисјук.

    „До проналаска Денисјука, научници су користили један сноп и он је одговарао само једном изабраном спектру ласера. Денисјук је унео новину уз помоћ халогене лампе, светлосне диоде или једноставно сунчевог светла“, објаснио је Сергеј Стафјеев за Спутњик, директор Музеја оптике из Санкт Петербурга.

    Светлосна слика

    За стварање холограма неопходан је ласер, огледало, фотографска плоча и предмет који би требало копирати. Предмет бива осветљен снопом који се одбија од површине предмета  и пада на фотографску плочу на којој уз деловање фотона почиње хемијска реакција, а осветљена места почињу да тамне. На плочи се последично јављају два светлосна таласа: директна од ласера и „одраз у огледалу“ од предмета. Долази до интерференције, која се појављује на површини структуре од тамних и светлих линија и представља идентичну оптичку копију предмета, и то до најситнијих детаља.

    Сада је  неопходно осветлити плочу. У те сврхе се користи халогена лампа или се плоча подиже и прислања на прозор (светлосни талас мора да пада на површину под истим углом, као и ласер који је осветљавао), тада се појављује тродимензионална слике у ваздуху. Ове тродимензионалне „фотослике“ могу се штампати на специјалним принтерима. Холографија се користи у многим областима. На пример, уз помоћ ове технологије се исцртавају географске карте. Осим тога, ова технологија се може користити за прављење тродимензионалнх модела скупоцених музејских експоната. 

    Главни експонат

    У музејским фундусима се чува много крхких или веома скупоцених предмета, које је опасно често превозити или чак излагати у салама. Холографија омогућава да се било који експонат прикаже било где у свету. За разлику од филма или видео-клипа о експонату, апсолутно веран приказ одаје утисак да гледате у сам предмет.

    „Уз помоћ савремених компактних ласера праве се холографски прикази који се ни у чему не разликују од оригинала. То су такозвани оптички клонови. Они садрже читав спектар боја као и оригинал и делују максимално реално и у потпуности предају игру боја драгог камења. Сарађујемо са Грчким институтом холографије, а наше заједничке пројекте изложили смо у Музеју оптике у Санкт Петербургу“, објашњава руски научник.

    Од 2015. године тим руских и грчких физичара, стручњака у области оптике, реализовао је много пројеката. Најважнији је био стварање оптичких клонова колекције императорских ускршњих јаја Фабержеа.

    Статични холограми користе се одавно и масовно, а сада физичари желе да достигну виши ниво и да направе оптичке приказе у покрету. То је у принципу могуће, само је неопходан озбиљан напредак технике, конкретно неопходни су дисплеји нове генерације са веома малим малом величином (бројем) пиксела и моћнијим процесорима.

    Тагови:
    клон, холограм, јаја
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога