Београд+ 14°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Руски председник Владимир Путин обраћа се Федералној скупштини

    Путин „охладио главе“ западним партнерима

    © Sputnik / Сергей Гунеев
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    32414

    Руски председник Владимир Путин 10. фебруара 2007. одржао је, сада се мирне душе може рећи, пророчки говор на Конференцији о безбедности у Минхену. Западу се тада нису допале Путинове речи.

    „О конфликтима би САД морале да преговарају, а не да користе војну силу. Употреба војне силе може бити легитимна једино уколико је одобре УН. НАТО и ЕУ нису, нити могу да буду замена за Уједињене нације. Таква замена нам не треба. Искључиво одлуке које се донесу у оквиру УН могу се сматрати легитимним“, рекао је тада Путин и упозорио на бројне потенцијалне сукобе.

    Руски председник је још тада упозорио и на бројна глобална економска питања, попут неопходности остваривања принципа одрживог развоја и рада на смањењу сиромаштва.

    И заиста, након тог Путиновог говора, уследило је неколико ратова. Либија је разорена, почели су ратови у Јемену, Сирији и Ираку, створен је ДАЕШ, а у међувремену је букнуо и сукоб у Украјини.

    „Видите ли бар сад шта сте урадили“, питао је Путин своје колеге 2015. године на заседању Уједињених нација, подсетивши их све на крваве сукобе, рушење влада и милионе избеглица који су кренули ка Европи у нади да ће наћи мир и бољи живот.

    Зато не чуди што је данашње обраћање руског председника Федералној скупштини највећим делом било посвећено последњим достигнућима Русије у области наоружања и заштите територије земље.

    Руски председник је започео свој данашњи говор наводећи бројне пројекте за развој земље, попут рада на повећању животног стандарда, смањењу стопе сиромаштва, повећању пензија и отварању нових дечјих установа. Међутим, врло брзо је Путин прешао на врло конкретне задатке за решавање нарастајућих противуречности између Истока и Запада. Руски председник је истакао да се ради на модернизацији државног војног арсенала, што је и привукло највећу пажњу јавности.

    Руски аналитичари објашњавају да је, пошто упозорења руског председника већ годинама очигледно нема ко да чује, тон данашњег обраћања више него оправдан.

    Владимир Џабаров, први заменик председника Комитета Савета Федерације (Доњег дома Федералне скупштине) за међународне послове, за Спутњик истиче да је председник Путин свој говор држао у контексту одбране земље, као и да је време да непријатељи чују да је Русија у стању да адекватно одговори на било који напад.

    „Глави циљ данашњег излагања о одбрани је да се ’охладе главе‘ партнерима на Западу, тачније свима онима који рачунају на решавање свих проблема путем силе, приближавајући се нашим границама и повећавајући свој арсенал. Председник је током говора желео да објасни да такав начин изградње односа са Русијом нема будућност, већ да је боље сести за преговарачки сто“, објашњава Џабаров.

    Наш саговорник додаје да је председник Путин током свог говора јасно ставио до знања да упркос јачању притиска антируских санкција, становништво не мора да брине за своју безбедност, јер државу штите војска и руско оружје. Џабаров је додао да непријатељи такође морају бити свесни и да ће потенцијални удар на руске савезнике бити протумачен као удар на Русију и да ће одговор бити муњевит.

    Са друге стране, Андреј Манојло, професор Московског државног универзитета „Ломоносов“, каже да је председник, иако је многима далеко више пажње привукао други део његовог говора, посвећен модернизацији наоружања, изнео много важних информација о плановима за економски раст. Манојло подсећа на речи председника у вези са растом животног стандарда обичних грађана, као и да је даљи раст благостања грађана стратешки задатак државе.

    „Имам утисак да је други део говора био намењен нашим западним партнерима, који увек врло пажљиво прате све Путинове говоре. Кључна је реченица председника о томе да нас Запад до сад није слушао и да би ваљало да нас макар сад послушају и обрате пажњу, док трка у наоружању не доведе економије западних земаља на руб пропасти“, констатује Манојло.

    Наш саговорник закључује да је ово нека врста лајтмотива који истиче све оно што је председник изнео у другом делу свог говора, као и да Запад још не схвата Русију као пуноправног играча на међународној сцени. Манојло додаје да је према његовом мишљењу у овом говору било најмање политике, а да се више говорило о решавању конкретних економских и социјалних проблема обичних људи.

     

    Тагови:
    УН, НАТО, ЕУ, Владимир Путин, Јемен, Сирија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога