„Не видимо никакве проблеме што балканске државе желе да постану чланице Европске уније. Наравно, оне треба саме, без спољног притиска, да процене колико предложени предуслови за приступање Европској унији одговарају њиховим националним интересима. И, наравно, тежње балканских држава за евроинтеграцијама не би требало да представљају препреку за њихову сарадњу са нашом земљом. Уколико постоји жеља, увек може да се пронађе узајамно прихватљив формат за сарадњу“, рекао је Лавров у интервјуу за бугарски часопис „Међународни односи“.
Министар је подсетио да је НАТО опседнут идејом „развоја“ Балкана, што доводи до јачања линија раздвајања на европском континенту.
„Након увлачења Црне Горе, не разматрајући мишљење њеног народа, НАТО појачава напоре за убрзавање процеса приступања у блок Македоније, има сличне планове са Босном и Херцеговином. Тиме се јачају линије раздвајања на европском континенту и слаби архитектура европске безбедности. Тешко да то одговара интересима народа Европе. Притом, алијанса није могла да пружи одговарајућ одговор на главни изазов данашњице — међународни тероризам“, нагласио је Лавров.
У последње време, према речима министра, „дошло је до приметног интензивирања напора усмерених на подривање вишевековних веза између Русије и држава региона“.
„Од њих се отворено и ултимативно захтева да направе избор: ’са нама или против нас‘. Другим речима: или са Москвом или са Вашингтоном и Бриселом. Сврха таквих корака је да се Балкан претвори у још један фронт сукоба у Европи. Сигуран сам да је јавност балканских земаља против спровођења таквих сценарија“, казао је министар.
Према његовим речима, Русија, која је у своје време покренула иницијативу за закључивање Споразума о европској безбедности, наставиће да ради да безбедност у нашем заједничком „европском дому“ буде недељива.
Кандидати за чланство у ЕУ су Албанија, Македонија, Србија и Црна Гора, при чему Србија (од 2014. године) и Црна Гора (од 2012.) већ преговарају о приступању. Босна и Херцеговина чека свој статус кандидата од фебруара 2016.
