Слушајте Sputnik
    Радови младих ђака који су украшавли зидове на манифестацији  „Србија у срцу моме“.

    Исти народ, иста душа: Зашто Србија у руској свести заузима посебно место (фото)

    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    Хало Москва (49)
    21320

    У амбасади Србије у Москви данас је одржана традиционална, осма по реду, манифестација „Србија у срцу моме“, на којој основци, средњошколци и студенти из више региона Русије рецитују и изводе песме српских аутора на два језика, а такође излажу и своје ликовне радове са мотивима Србије и мотивима из српских прича и бајки.

    Амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић је нагласио да је „Србија у срцу моме“ — „најлепша, најемотивнија и најтоплија манифестација“ која се одржава у амбасади Србије у Москви.

    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија

    У својој речи добродошлице, амбасадор је подвукао да догађаји попут овог представљају „мост између наших народа и наших држава“ и позвао је младе да се међусобно „друже, боље упознају, састају и разговарају“.

    Председник Друштва руско-српског пријатељства, слависта и преводилац Иља Числов је нагласио да су „Срби и Руси браћа по вери и крви“, истичући да „Руси у свету немају никог ближег од православних Срба“.

    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија

    Числов је подсетио на херојство српског народа, који је, у неравноправној борби, пружио отпор „натовској“ армади, као и на јунаштво српског народа у ранијој историји.

    „Када руског човека питате: „Зашто су Срби нама тако драгоцени? Зашто их толико издвајамо од свих других братских и пријатељских народа? Неко ће рећи да је то зато што су то наша браћа по вери и крви. Али то није довољно. Зар ми немамо друге браће у православном свету?! Зар су Срби једини словенски народ ван наших граница?! Можда је то зато што су Срби претпрели велике невоље, крајем 20. века. Ми видимо шта се данас дешава на српском Косову — то је жива рана православне Србије. Али, с друге стране, руски човек је саосећајан. Много смо ми невоља видели у свету. Видимо Сирију коју амерички агресори и њихови сателити уништавају. Зар она не изазива такво осећање? Али упркос томе, Србија у руској свести заузима посебно место, зато што се херојски супротставила светском злу…“, рекао је Числов.

    Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић

    Секретар Савеза писаца Русије Иван Голубничи је истакао да је овогодишња манифестација „Србија у срцу моме“ само још једна етапа огромног духовног, уметничког и литерарног догађаја, који је важан фактор у јачању словенског братства, пријатељства и сарадње српског и руског народа.

    Програм је почео извођењем васкршњег тропара „Христос воскресе“ и српском химном „Боже правде“, коју је извео хор „Благовест“ из Белгорода, а са сцене су се чуле и песме „Тамо далеко“ и многе друге.

    Свечаност у амбасади Србије у Москви
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Свечаност у амбасади Србије у Москви

    Ученици и студенти су говорили стихове Јована Дучића, Десанке Максимовић, Владислава Петковића Диса, Јована Јовановића Змаја и других великих српских песника.

    Да би учествовали на овој дводневној манифестацији, деца из Белгорода су целе ноћи путовала до Москве и превалилa су пут дуг скоро 700 километара. Међу њима је било и четворо српских студената, који се школују у том граду на југу Русије, на граници са Украјином.

    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији  „Србија у срцу моме“.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији „Србија у срцу моме“.

    Нађа Милошевић, Јована Додић и Теодора Цекић студирају музику, а Ненад Бојков је на Белгородској православној духовној семинарији. Жеља им је да по окончању студија остану у Русији.

    У Белгороду, како кажу, има двадесетак студената из Србије, међусобно се друже и помажу, а и Руси су их лепо прихватили.

    Са посебном љубављу говоре о својој професорки Маргарити Химич, која гаји посебне емоције према Србији и која планира да оснује хор, који ће изводити само српске песме. Она је и данас са њима била на сцени.

    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији  „Србија у срцу моме“.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији „Србија у срцу моме“.

    У хору са њима српске песме пева и једна Кинескиња, која је чак примила и православље.

    Посебну пажњу привукле су и мале Московљанке, које су носиле српску народну ношњу, као дечаци и девојчице у руској ношњи. Кажу да никада нису били у Србији, али да би желели да је посете. Најмлађи међу њима — Сергеј — већ се спрема пут Србије. Са фудбалским клубом у којем тренира овог лета играће на турниру у Јагодини.

    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији  „Србија у срцу моме“.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији „Србија у срцу моме“.

    Најбољи рецитатори и певачи су данас награђени књигама, дипломама и српским слаткишима, а такмичење ће се наставити и сутра у једној московској школи. Чланови жирија су били на мукама и дуго су већали, мада су признали да награду завређују сви учесници.

    Зидови амбасаде су, током одржавања ове манифестације, украшени правим уметничким делима — ђаци су маштовито на својим сликама дочарали лепоте Србије, њену традицију, културу и обичаје, али и блискост српског и руског народа, уз поруку: „Исти народ, иста душа“.

    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији  „Србија у срцу моме“.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Радови младих ђака који су украшавали зидове на манифестацији „Србија у срцу моме“.
    Тема:
    Хало Москва (49)
    Тагови:
    Србија у срцу моме, Амбасада Србије у Москви, Славенко Терзић, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога