Слушајте Sputnik
    Место на коме је последње године свог живота провео Антон Чехов

    СПУТЊИК НА ЈАЛТИ Може ли родно место ујка Вање и Евгенија Оњегина да не буде Русија?

    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    Крим на длану (8)
    0 300

    „Идемо у Дом Чехова“, предлаже ми трећег дана мог боравка на Јалти Александар, мој водич по јужној обали Крима. Данас, уз Чехова, пратимо трагове Пушкина, Рузвелта, Черчила, који су на Криму уживали, радили и стварали историју.

    Оберучке прихватам. Дуго сам желела да видим место на коме је последње године свог живота провео Антон Чехов; место где су настале чувене драме „Вишњик“ и „Три сестре“, приповетка „Дама с псетанцетом“, чија радња се одвија управо у том црноморском граду; место где су славног писца посећивали Горки, Станиславски, Рахмањинов, Шаљапин, Буњин, Куприн, Левитан…

    Унутрашњост Чеховљеве куће на Јалти
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Унутрашњост Чеховљеве куће на Јалти

    Писац, већ тешко болестан од туберкулозе, на препоруку лекара стигао је 1898. године на Јалту, где је изградио двоспратну кућу од локалног белог камена, коју су убрзо назвали и Бела дача (Бела викендица). Ту је живео са мајком и сестром — Маријом Павловном Чеховом, захваљујући којој је кућа очувана и која је била директорка Дом-музеја Чехова све до 1957. године. Чак ни за време Хитлерове окупације Јалте она није напуштала дом.

    Чеховљева кућа смештена је на узвишици, у прелепом, живописном врту, па се од раскошних крошњи дрвећа готово и не може видети са улице.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Чеховљева кућа смештена је на узвишици, у прелепом, живописном врту, па се од раскошних крошњи дрвећа готово и не може видети са улице.

    „Супруга, руска и совјетска глумица Олга Книпер Чехова, играла је у то време у Московском уметничком театру (МХАТ), па је овде повремено долазила, како би га посећивала“, додао је Александар. 

    Пијанино на ком је Чехов свирао
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Пијанино на ком је Чехов свирао

    Кућа је од центра града и главне јалтинске променаде удаљена око три километра. Смештена је на узвишици, у прелепом, живописном врту, па се од раскошних крошњи дрвећа готово ни не може видети са улице. Кажу да је лично Чехов садио дрвеће и растиње и бринуо о њему.

    Кажу да је лично Чехов садио дрвеће и растиње и бринуо о њему.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Кажу да је лично Чехов садио дрвеће и растиње и бринуо о њему.

    Чеховљево породично гнездо

    Плочица са натписом: „А. П. Чехов“ на вратима куће.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Плочица са натписом: „А. П. Чехов“ на вратима куће.

    На вратима куће и даље стоји плочица са натписом: „А. П. Чехов“. Већ сам улазак у Дом Чехова изазива буру емоција — мешају се осећања усхићења и туге при самој помисли да се писац на том месту борио са болешћу и да му је било само 44 године када је умро.

    Кућа је уређена једноставно и скромно, без икаквих сувишних детаља. Делује ушушкано и топло, право породично гнездо.

     

    Ту се могу видети собе у којима је познати писац живео и стварао, веранда на којој је уживао, соба и трпезарија где је угошћавао своје пријатеље; његове личне ствари, урамљене фотографије, полице са књигама… Све је на свом месту: радни сто за којим је писао, камин поред ког се зими грејао, посуђе из ког је јео, пијанино на ком је свирао…

    Пре уласка у кућу, у другом здању музеја су такође изложене личне ствари писца, поклони које је добијао, писма која је писао, а ту се може погледати и петнаестоминутни филм о животу и раду познатог писца.

    „Исте године када се доселио на Јалту, на сцени московског позоришта МХАТ постављен је Чеховљев ’Галеб‘, а убрзо затим и друга драма писца — ’Ујка Вања‘. Чехов је јако желео да види представу, али лекари му због болести нису дозвољавали да путује у Москву. Тада је читава трупа чувеног позоришта заједно са Станиславским дошла на Крим. Уметници су на Јалти извели ’Галеба‘ и ’Ујка Вању‘. Чехов је био на представама, публика је била одушевљена, а аутора су позивали на бис…“, испричао је Александар.

    Сада позориште на Јалти носи Чеховљево име, баш као и гимназија. У граду има и неколико споменика посвећених његовим делима и њему лично.

    „Он је прославио Крим и Јалту и толико му дугујемо. С друге стране, Јалта је такође оставила огроман траг у стваралаштву писца“, додаје Александар.

    Овде је зачет „Евгеније Оњегин“

    Пуни утисака, вратили смо се у центар града да још једном прошетамо променадом и Улицом Пушкина, једном од најлепших у граду.

    Улица је тако названа 1887, поводом педесетогодишњице од смрти славног руског песника, који је преминуо од рана задобијених у двобоју са Дантесом, француским племићем, који се удварао Пушкиновој жени Наталији.

    Ту се налази и споменик посвећен том великом песнику, који је такође посећивао Крим, где је радио на поеми „Кавкаски заробљеник“, где је написао неколико лирских стихова и где се појавила замисао поеме „Бахчисарајска чесма“ и романа „Евгеније Оњегин“.

    У Пушкиновој улици, која сече градску променаду, начичкане су тезгице са сувенирима и уметничким сликама. Овде се могу купити уметничка дела кримских уметника са пејзажима Јалте и Крима, копије познатих светских слика, а многи уметници нуде и да вас на лицу места насликају.

    Трговци се вешто цењкају, док купци „обарају“ цену. Једна госпођа разгледа сувенире, али никако да се одлучи.

    „Да размислим, па ћу се вратити“, каже продавцу.

    „Госпођо, ако не будете размишљали, даћу вам за 100 рубаља јефтиније“, дочекао је он спремно, па је жена истог тренутка „поклекла“ и пазарила сувенир.

    Једина улица у Русији са именом америчког председника

    На крају јалтинске променаде, недалеко од споменика Лењину, налази се и Рузвелтова улица, једна од најстаријих у граду. Та уличица, дужине свега око 200 метара, једина је на целом постсовјетском простору која носи име 32. председника САД.

    Једина улица на целом постсовјетском простору која носи име 32. председника САД
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Једина улица на целом постсовјетском простору која носи име 32. председника САД

    Френклин Рузвелт је посетио Јалту фебруара 1945. године, где је учествовао на чувеној Кримској конференцији у Ливадијском дворцу и где је заједно са лидерима СССР-а и Велике Британије, Јосифом Стаљином и Винстоном Черчилом, поставио темеље послератног светског поретка.

    Прошле године ту је постављена и биста посвећена америчком председнику. Израђена је још 1960. и дуго је чувана у складиштима Ливадијског дворца, а након 2005. била је пренета у музеј једног од најстаријих јалтинских хотела — „Бристол“, да би на крају била изложена за све пролазнике.

    „Ми поштујемо своју историју и историју свих других народа, ма каква она била, и немамо ништа против тога што се у нашем граду налазе биста у улица посвећене једном америчком председнику. Споменик је подигнут због заслуга и доприноса који је Рузвелт дао у очувању мира у 20. веку и ми то умемо да ценимо“, објаснио је Александар.

    Тема:
    Крим на длану (8)
    Тагови:
    Јалта, Крим
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога