Слушајте Sputnik
    Председник Русије Борис Јељцин говори у граду Степанакерту током решавања карабашког сукоба

    „Индипендент“: Трамп подсећа на Јељцина, то је за Америку веома опасно

    © Sputnik / Dmitryi Donskoy
    Русија
    Преузмите краћи линк
    3340

    Стручњак за америчко-руске односе Рут Дејермонд сматра да својим маниром управљања Доналд Трамп подсећа на бившег руског председника Бориса Јељцина. Према њеним речима, шеф Беле куће покушава да искористи војне операције како би скренуо пажњу са сопствених проблема и побољшао свој имиџ.

    Трампово понашање доводи до слабљења међународног ауторитета САД, тврди Дејермондова у чланку објављеном у „Индипенденту“. 

    Суочен с бројним скандалима и малом популарношћу, амерички лидер увлачи своју земљу у војну операцију у којој многи виде његов покушај да скрене пажњу оних који га критикују са својих сопствених проблема.

    Трампову победу на изборима многи приписују закулисним дејствима утицајне државе, осумњичене да америчког председника користи за остваривање сопствених интереса, пише Рут Дејермонд, стручњак за руско-америчке односе на Краљевском колеџу Лондона. 

    Према њеним речима, Русе који се сећају деведесетих година владавина Доналда Трампа може да асоцира на познато искуство. Трампа често упоређују с другим лидерима у америчкој историји, међу којима је Ричард Никсон. 

    Дејермондова, међутим, сматра да се изненађујућа сличност може пронаћи не у прошлости САД него Русије, односно у личности Бориса Јељцина.

    Као и Трамп, Јељцин је био „дубоко контроверзна личност, политички улични борац“, који је преживљавао захваљујући сукобима супротних табора и сложеним пословним односима с људима унутар и изван државног апарата. 

    Руски председник је важио за харизматичног и неуобичајеног политичара који је волео политичку драму и театралне наступе у јавности, о чему сведочи, пре свега, његов познати наступ с тенка у августу 1991. године, подсећа ауторка текста.

    Јељцин је у почетку у очима присталица изгледао као човек способан да радикално реформише корумпирани и неефикасни политички и економски систем. Уместо тога, његову владу критиковали су за вођење политике која је омогућавала најбогатијима да се додатно богате на рачун обичног народа, напомиње ауторка.

    То је, према њеним речима, довело до дискредитације демократских процеса у самој Русији, која је изгубила поверење партнера у иностранству. Мноштво сличних оптужби стиже на адресу актуелног домаћина Беле куће и сличне прогнозе могу се чути о политичкој будућности Америке, наводи Дејермондова.

    Она, међутим, признаје да према историјским аналогијама треба бити опрезан. Пре доласка на власт бизнисмен Трамп није био повезан с државним апаратом. Јељцин је, напротив, имао дугогодишње политичко искуство, али је његова способност руковођења била уништена алкохолизмом, наводи ауторка.

    Иако је лако пронаћи разлике, данашњи Вашингтон и Москва од пре 20 година имају много заједничких црта, које се не смеју игнорисати. Реч је, пре свега, о утицају двојице председника на међународну ситуацију, наглашава ауторка текста.

    Трамп је објавио неочекивану одлуку да нападне војне објекте у Сирији након што је ФБИ извршио претрес у канцеларији његовог адвоката Мајкла Коена. То је навело критичаре на мисао да ова одлука није изазвана толико ситуацијом у блискоисточној земљи колико жељом шефа Беле куће да скрене пажњу америчке јавности са унутрашњег политичког скандала.

    Жеља да се искористи армија како би се побољшао председнички имиџ, у позадини унутрашње политичке кризе, подсећа на одлуку Јељцина да започне „мали победнички рат“ у Чеченији, мада се испоставило да овај сукоб није био ни мали, ни победнички, наводи Дејермондова.

    Спорни избори су, према њеном мишљењу, још једна област у којој се може пронаћи сличност Јељцина и Трампа. Током тешке кампање 1996. године, руски председник је, очигледно, имао америчку помоћ. То је критичарима дало основа да говоре о томе да су се САД мешале у гласање да би на власт у Русији поставиле своју марионету.

    Данас је широко распрострањено мишљење да се руска власт умешала у америчке изборе да би гарантовала победу подобнијег кандидата. Овакво мишљење је катастрофално не само за Трампа него и за положај Америке у свету, сматра ауторка. 

    Разлог за то је јединствена улога коју САД играју у међународној политици. Након окончања Хладног рата, Америка је постала „најмоћнија на политичком, економском и војном плану у свету“, наводи Дејермондова.

    Према њеном мишљењу, ауторитет САД зависи од два фактора: од угледа америчког руководства у међународним пословима и од способности председника да ефикасно влада у својој земљи. 

    Када су, као данас, оба ова фактора под сумњом, амерички утицај се смањује. Услед тога се појављује глобално неповерење и повећава се ризик од тога да се земље које теже да додатно подрију светски статус Америке упусте у спољнополитичку авантуру, уверена је ауторка текста.

    „Педесетих година Совјетски Савез је прошао кроз процес дестаљинизације да би исправио грешке из прошлости. Вашингтон треба под хитно да почне ’дејељцинизацију‘, пре него што буде нанета штета међународној позицији САД. Ипак, у овом тренутку вероватноћа да ће се то догодити забрињавајуће је мала“, закључује Рут Дејермонд.

    Тагови:
    председник државе, руско-амерички односи, Индепендент, Ричард Никсон, Доналд Трамп, Борис Јељцин, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога