Слушајте Sputnik
    Долар на јарболу

    Русија према Америци направила корак без преседана

    CC0 / Pixabay
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    42341

    Централна банка Русије је направила корак за који стручњаци кажу да је без преседана и додају: „Овако драстично смањење улога у државне обвезнице САД није виђено до сада“.

    Док једни експерти тврде да је овај корак директан политички одговор Москве на санкције које константно уводи Вашингтон, други сматрају да је разлог за овакав корак далеко прагматичнији и да се тиче искључиво руског економско-финансијског сектора.

    Драстичан пад улагања у америчке обвезнице изазвао је значајан одјек, и то најпре међу стручњацима. Дакле, почетком априла 2018. године Русија је у државним обвезницама чувала 96,1 милијарду долара и та сума је чинила 21 одсто укупних међународних резерви РФ. Само месец дана касније, према подацима Министарства финансија САД, Русија је смањила улагање у америчке хартије од вредности до 48,7 милијарди долара. Русија је тако мало резерви у америчким државним обвезницама последњи пут имала пре десет година. Иначе, у овом тренутку Русија располаже са 458 милијарди долара међународних резерви.

    Руски аналитичари констатују да април није био наклоњен америчким државним обвeзницама. Укупно гледано, током априла текуће године је продато највише америчких обвезница још од јануара 2016. године. Не само да их се ослободила Русија, већ су то учиниле и многе друге државе, између осталих и Јапан. Тачније, током последњих осам месеци Јапанци константно продају ове америчке хартије од вредности.

    Између осталог и Кина је продала један, додуше мањи део америчких обвезница. Међутим, трговачки рат који као да Трамп започиње са Пекингом, можда ће бити политички окидач да се Кина ослободи следећег контингента америчких државних облигaција.

    „Многи сматрају да је драстично смањење руског улога у америчке државне хартије од вредности политички корак“, каже за Спутњик Никита Маслеников, експерт са Института за савремени развој. Ипак, стручњак сматра да је оваквој одлуци претходила тржишна логика.

    „Ако погледате ситуацију на финансијским тржиштима и берзама капитала, колебање обима америчких обвезница је приметно и на билансима других инвеститора. Штавише, неке земље су продале чак далеко више него Русија, што је уобичајено. Међутим, велики обим куповине и продаје америчких обвезница би требало да буде значајан сигнал надлежним институцијама у САД. Тако велики обим продаје указује да су инвеститори забринути и да имају сумње. Да ли ће бити правилно протумачен овај моменат и да ли ће изазвати адекватну реакцију, остаје да видимо. Дешавало се раније да су Федералне резерве примиле поруку и кориговале своју политику“, објашњава Маслеников.

    Осим тога, управо током априла САД су увеле наредни пакет озбиљних санкција Русији. Ове мере су прилично озбиљно дотакле низ великих руских компанија. Руско финансијско тржиште и даље невесело ишчекује следеће кораке Вашингтона, јер нису у потпуности јасни циљеви спољне политике САД. Стога није извесно да ли би руска средства уложена у америчке државне обвезнице на неки начин могла бити у опасности.

    Директор Института актуелне економије Никита Исајев каже да разлози за овако драстично снижење обима руских улагања у обвезнице САД могу бити различити:

    „Рекао бих да постоји реалан страх да би руски новац могао бити блокиран у оквиру санкционе кампање коју спроводе САД. Осим тога, верујем да ће руски новац бити преусмерен и уложен у хартије од вредности европских држава, након што је Путин имао успешне састанке са лидерима Француске, Немачке и Аустрије. Такође, могуће је и да Русија, као фер играч, једноставно жели да исплати своје дугове у складу са преузетим обавезама у оквиру међународних уговора и зато повлачи новац из америчких обвезница.“

    Маслеников објашњава да се у свету финансија увек пажљиво мере сви геополитички ризици који морају бити узети у обзир при макроекономским и тржишним прогнозама. Наш саговорник додаје да при доношењу крупних одлука, попут на пример продаје великог обима одређених хартија од вредности, увек се узима у обзир одређен, кључни сегмент тржишта. Овде је у том смислу битан моменат било и то што су Федералне резерве САД ставиле до знања да ће повећавати каматне стопе све агресивније.

    „То вам је попут закона спојених судова. Америка је почела да стимулише своју економију пореско-буџетним средствима, након управо спроведене пореске реформе и јасно је да постоји потреба да се смањи стимуланс новчано-кредитним средствима. Другим речима, ако би се наставила политика ’квантитативног попуштања‘ (повећање залиха новца од стране Централне банке путем куповине ефектива као што су државне обвезнице), пребрзо би кулминирао економски циклус, што је само један корак ка рецесији. То је закон економске политике. Зато Федералне резерве подижу каматне стопе. Американци своје хартије од вредности чине непривлачним тиме што уз више каматне стопе расте принос, али истовремено пада атрактивност на тржиштима“, истиче Маслеников.

    Аналитичари се једногласно слажу да руска одлука није злонамерно политички мотивисана. Идеја није била „да се Американцима гурне клип у точак“, већ је Централна банка Руске Федерације желела да оптимизира свој портфолио међународних резерви. Уколико се ситуација на тржишту буде мењала, руски регулатор може поново да се одлучи за америчке обвезнице. Ако се изузме евентуално неповољна политичка димензија, ове обвезнице ипак представљају „погодно средство за инвестирање“.

    „Овако драстично снижавање обима улагања у државне обвезнице САД јесте у неку руку неочекивана одлука, јер је до сада био присутан тренд прилично обимних руских инвестиција у америчку економију. Међутим, за такву политику су руске власти трпеле критике одређеног броја стручњака“, каже наш саговорник. 

    У међувремену Русија константно јача и диверсификује своје резерве. Санкције нису нанеле штете руским државним резервама, већ су биле додатни импулс за надлежне институције да траже алтернативне сфере улагања, уместо потенцијално токсичних обвезница САД. Сасвим је извесно да ће руске влати одлучити да уложе у кинеске и немачке хартије од вредности. Аналитичари додају да је у овом тренутку упутно инвестирати у руске инфраструктурне пројекте и злато.

    Тагови:
    централна банка, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога