Слушајте Sputnik
    Криобанка у Москви

    Како странци траже бесмртност у Русији (фото)

    © Sputnik / Виталий Белоусов
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин
    0 1619

    Данила Медведев (38), футуролог, трансхуманиста, председник је Управног одбора руске крионистичке компаније „Криорус“. Фирма је основана 2006. године и, како се види из назива, бави се замрзавањем тела преминулих људи и њиховом криопрезервацијом.

    — Да ли имате замрзнуте људске главе?

    — Имамо, али нећете моћи да их фотографишете.

    Овај дијалог се одвија у возу којим су новинар Спутњика и његов саговорник Медведев допутовали у село Семхоз (66 километара од Москве).

    Ту се, у једном од идиличних сеоских сокака, налази обична кућа, а поред ње нешто попут мале помоћне зграде са капијом и косим кровом.

    Наш саговорник носи на врату медаљон на којем пише шта са њим треба урадити након смрти. На њему је и број телефона. Дакле, велика је вероватноћа да ће овај човек завршити земаљски пут у згради у коју смо дошли.

    Замрзавање тела вољене баке

    Зграда која на на први поглед изгледа као помоћна у ствари је криоскладиште.

    У њој, у бурету од композитних материјала, такозваном „криостату“, у течном азоту „чека“ 64 становника Русије, Швајцарске, Аустралије, САД, Израела и других земаља, као и неколицина кућних љубимаца. Они стоје вертикално, у специјалним торбама. Температура унутар бурета износи минус 196 степени Целзијуса. Овде спавају бивши онколошки болесници за које није било наде, вољени чланови породица, верници и атеисти.

    За размештање тела унутар криостата (као и за будуће извлачење) користи се специјална дизалица.

    На зидовима су заставе земаља из којих потичу пацијенти. Овај призор донекле личи на Олимпијаду, а уместо златне медаље, засад постоји хипотетичка могућност да се добије други живот.

    Залеђено краљевство

    Шта је неопходно за оживљавање? Пре свега, морате да обавестите породицу и државу да желите да будете крионирани. Како каже наш саговорник Данила Медведев, то може да се уради код нотара, у тестаменту, али довољно је и да само оставите писмени захтев. Након тога треба да потпишете уговор са криофирмом и да прецизирате шта заправо треба сачувати — само мозак (18.000 долара) или цело тело (36.000). Након тога за све одговара компанија.

    крионика тимур
    © Sputnik /
    Крионика

    Пожељно је почети процедуру замрзавања одмах након смрти. То могу да ураде лекари у болници уколико поседују све неопходне вештине (што је засад реткост), или стручњаци фирме „Криорус“, који ће унапред доћи у здравствену установу у којој бројите последње дане. 

    Одмах након смрти потребно је обезбедити смештање тела на ниску температуру (може у мртвачници), али би требало имати у виду да то није гаранција његовог очувања. Ако се тело чува „као у замрзивачу“, доћи ће до кристализације воде у ћелијама и ткиву, што ће нужно довести до њиховог оштећења током „одмрзавања“.

    Данила Медведев
    © Фото : KrioRus
    Данила Медведев

    Spike in my veins

    Зато крионисти раде перфузију: „испумпавају“ крв из тела и убризгавају у вене и артерије, специјалну течност — криопротектор, који садржи глицерол, етилен-гликол и друге елементе. Онда следи хлађење тела до минус 40 степени. Кад температура падне на 80 степени, тело се може пребацити у сувом леду (угљен-диоксиду) у складиште, и охладити до минус 196 степени.

    „Уколико идеално спроведемо све неопходне процедуре, неће доћи до настајања леда и оштећења у ткивима“, каже Медведев.

    Ова технологија се зове витрификација — веома брзо замрзавање које изазива претварање течности у „стаклено“ стање, без кристала. Витрификација се користи у вантелесној оплодњи и подразумева замрзавање ембриона, њихово одмрзавање и усађивање у материцу. Осим тога, познати су случајеви успешне витрификације зечијег бубрега, што је важно не само за крионику, него и за трансплантологију.

    Према речима нашег саговорника, захваљујући крионици у будућности ће бити могуће да се донорски органи чувaју месецима, чак и годинама, а имајући у виду како напредује 3Д штампање, моћи ћемо „да узмемо ДНК неке особе и да направимо орган који би био компатибилан са његовим организмом“.

    Криостат
    © Фото : Кабинет министра/Cabinet of the Minister
    Криостат

    Мождана смрт и како је излечити

    Строго говорећи, замрзавање тела није неопходно. Најважније је сачувати мозак. И тада се појављује проблем мождане смрти која је у многим земљама законска дефиниција смрти. На пример, у Русији се након неповратног престанка можданих функција дозвољава искључивање механичке вентилације плућа.

    Наш саговорник каже да је мртав мозак мртав само са тачке гледишта савремене медицине.

    „Скоро све ћелије, скоро све структуре су сачуване. Тако да, ако нисте планирали да користите крионику, него се уздали само у реанимацију, онда да, заиста сте мртви. Али ако рачунате да ће се у некој далекој будућности појавити нове технологије, онда мождана смрт није пресуда“, тврди Медведев.

    Умри предвидљиво. Немој да пушиш.

    Према речима футуролога, ако се после смрти чека предуго, „смрт може да постане коначна, јер ће сви подаци о структури ваше личности бити потпуно уништени“.

    На питање новинара Спутњика да ли има смисла обратити се крионистима ако је леш пронађен пет дана након убиства, Медведев каже — нема. У овом случају једина могућа опција је организација „крисахране“, али нема никаквих „гаранција да ће доћи до оживљавања“. Изгледа да је, барем засад, крионика само за оне који умиру предвидљиво — код куће или у болници.

    И за оне који воде здрав начин живота.

    „Они који воде рачуна о стању свог кардиоваскуларног система и не допуштају нагомилавање наслага на зидовима артерија, имају максималну предност. Они који не воде рачуна о томе, у нешто су горем положају“, истиче Медведев, али прецизира да ће у будућности наномедицина решити и тај проблем.

    Криоскладиште
    © Sputnik /
    Криоскладиште

    Лајковао на Фејсбуку — добио други живот

    Ако мозга нема или је комплетно оштећен, постоји могућност „обнављања“ човека уз помоћ крионираног ДНК.

    Али како да се од тога направи „личност“ човека?

    „Сада се о томе много прича у вези са тзв. системом ’биг дата‘. Све што радимо снима се на онај или овај начин, чува се оно што куцамо на тастатури. Ови подаци нас описују и они се, у принципу, могу искористити да се направи нека сурогат личност која зна да говори и која има одређена сећања. У будућности ће човечанство моћи да прави дигиталне копије људи, који се на први поглед ни по чему не разликују од самих људи. Али чини ми се да то није довољно“, размишља Медведев. 

    Није Франкенштајн

    Руски биофизичар Игор Артјухов је једном рекао: „Уколико процес замрзавања и одмрзавања барем једног миша буде успешан, људи ће чекати у километарским редовима тражећи услуге криофирми.“

    Поставља се питање: а кад ће доћи до одмрзавања првог људског бића?

    Медведев каже да би то могло да се деси за педесет година. И то звучи сумануто, али само ако се не узме у обзир чињеница да је оно што је сада реалност такође звучало и те како сумануто пре педесетак година.

    „Када су тек почела истраживања у крионици, није било ни речи о пресађивању органа, а камоли о трансплантацији главе. Пре педесет година није било науке о ДНК, није било клонирања. И када је педесетих, шездесетих година прошлог века отац крионике Роберт Етингер (Robert Ettinger) писао књигу „Перспективе бесмртности“ (The Prospect of Immortality), он је схватио да је обнављање живота у теорији могуће, иако је за већину то звучало као експеримент доктора Франкенштајна, то јест стварање монструма. Али сада у свакој болници имате одељење за реанимацију и интензивну терапију, које се бави управо тиме“, истиче Медведев, који је почетком двехиљадитих превео Етингерову књигу на руски језик. 

    Бесмртност су изумели Руси, а развили Американци

    Све је почело пре него што је Етингер написао своју књигу. Крајем 19. века син руског сељака, а касније истакнути руско-бугарски физичар и биолог Порфириј Бахметјев истраживао је идеје стављања виталних функција организма „на стендбај“ уз помоћ хладноће. Бахметјев је проучавао појаву анабиозе током хлађења животиња и први је изазвао вештачку анабиозу код сисара (конкретно — код шишмиша). Према речима Даниле Медведева, о идејама за коришћење ових технологија и када су у питању људска бића, размишљали су многи научници. Теорије о бесмртности и продужењу живота. Оне су утицале на оснивача теоретске космонаутике Константина Циолковског. Током шездесетих година 20. века криоником су на практичном нивоу почели да се баве амерички научници. Тренутно највеће криофирме се налазе у Америци (две) и Русији (управо „Криорус“). Притом, интересовање за крионику постоји скоро у свим земаљама.

    „У овој области се одавно одвија међународна сарадња. Рецимо, један од наших криостата је направљен на основу технологија из Института за крионику у САД. А технологију витрификације, коју користи овај институт, развио је совјетски, а касније и руски научник Јуриј Пичугин“, каже Медведев.

    Провера хард-диска

    Наш саговорник сматра да смо прошли „значајан део пута“ ка оживљавању криопацијената. Али и даље остаје безброј питања. И када на „Дан Икс“ у Семхоз дођу стручњаци да извуку клијенте криофирме из „бурета“ и да започну оживљавање, они ће се суочити са потребом да провере и да дефрагментују сваки „хард-драјв“.

    У нашем мозгу постоји више од 10 милијарди неурона, још 100 милијарди додатних ћелија, унутар сваког неурона — око 10 милијарди протеина, сваки од њих ради неки свој специфичан посао. Сваки неурон има од 10 до 100 хиљада синапса, то јест спојева између неурона. Треба проверити да ли има грешака у овом систему, обновити оштећене секторе или уградити нове“.

    Према речима Медведева, проћи ће деценије пре него што ће се појавити технологије које би омогућиле рад са милијардима ћелија истовремено. Све зависи од развоја микрохирургије и наномедицине.

    Крионика? Бог те видô

    „Вера у васкрсење је вероватно стуб православља и хришћанства у целини. Ако се верује Библији, Исус је говорио да не може само он да оживљава мртве, већ и свако ко верује у ову могућност и заиста то жели“, каже Медведев упитан да ли постоје неке противречности између крионике и религије.

    „Од самог настанка човек размишља о бесмртности. И пита се да ли је имао бесмртност и да ли му ју је неко одузео. Или можда бесмртност никад није постојала, али је ипак треба наћи“, резонује он. 

    И поново о људским главама

    На путу из „Семхоза“ у Москву, новинар Спутњика пита Данилу Медведева да ли можда има неки лек против главобоље. Али Данила као да је изненађен овим питањем — изгледа да он једноставно нема оно што са собом носи сваки просечан урбани човек. Новинар Спутњика и даље пати од главобоље и примећује да има са собом часопис о Србији, на чијој насловној страни пише: „Време је да се васкрсне“.

    Али се куне да је то само подударност.

    Зато што за то још није време.

    Тагови:
    бесмртност, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога