Слушајте Sputnik
    Експедиција Северним морским путем

    Европа не мора да брине, руске енергенте је немогуће блокирати

    © Sputnik / Vladimir Astapkovich
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 540

    Ако погледате карту света, из војне перспективе нема те флоте која би могла блокирати Русију, односно руске луке, па чак и да се огромна америчка морнарица увећа десет пута. Немогуће је блокирати Северни морски пут, као и руске луке на Далеком истоку.

    Шеф британске нафтне компаније „Бритиш петролеум“ Боб Дадли, наступајући на конференцији у Лондону, изнео је став да би нови пакет америчких санкција „Гаспрому“ и „Росњефту“ урушио читав енергетски систем Европе. Дадли је прецизирао да би нове америчке санкције Русији, чије је увођење предвиђено у новембру, могле да доведу до колапса енергетског система Европе, у случају да се примене против компанија попут „Гаспрома“, „Лукојла“ и „Росњефта“.

    Имајући у виду да је „Бритиш петролеум“ на тржишту Русије присутан још од почетка деведестих година прошлог века и да данас има удео од 19,75 одсто у компанији „Росњефт“, може се претпоставити да Боб Дадли тачно зна шта говори и да не диже панику у празно.

    Док део стручњака сматра да су бриге првог човека британске нафтне компаније основане, многи сматрају да су овакве најаве више привлачење медијске пажње.

    САД су у априлу увеле нове санкције Русији, између осталог и против шефа „Русала“, „Ен плус групе“, „ГАЗ-а“ и „Базовиј елемента“ Олега Дерипаске, чиме су блокирана средства тих компанија у САД. 

    Поред тога, америчким грађанима је забрањено да послују са поменутим руским компанијама.

    Директор аналитичког одељења Инвестиционе компаније „Регион“ Валериј Вајсберг ипак оптимистички гледа на могући развој ситуације.

    Ракетни крузер Маршал Устинов
    © Sputnik / Сергей Компанийченко

    „Мислим да нови пакет санкција, који је предвидео Стејт департмент, не представља тако значајну опасност нафтном, односно енергетском сектору. Могуће је да ће, ако санкције буду уведене, одређене компаније заиста имати додатне проблеме, али америчке мере не би требало да утичу ни на експлоатисање, нити на даља истраживања нових изворишта нафте. Осим тога, не верујем да ће САД заиста у потпуности онемогућити Русију да извози енергенте, односно не верујем у апокалиптични сценарио“, истиче наш саговорник.

    Изјаву и бојазни Дадлија Вајсберг тумачи најпре као покушај да се коначно привуче пажња и чује глас европског бизниса.

    „Чини ми се да је то став оног дела европског бизниса који сматра да су потези Вашингтона према Русији деструктивни и да доносе губитке и наносе штету не само Москви, већ и европским партнерима. Чини ми се да је излагање Дадлија још један покушај да се скрене пажња на то да је Европа дужна да штити интересе сопственог бизниса. Ипак, узевши у обзир да је ово изјавио први човек британске компније, а Британија за пола године напушта оквире ЕУ, није у потпуности јасно зашто Дадли не апелује на власти Велике Британије, чија је позиција према Русији веома оштра и чврста“, објашњава руски економиста.

    Међутим, да се САД не шале, изјавио је још крајем септембра министар унутрашњих послова Рајан Зинке, наступајући на конференцији о енергетици у Питсбургу. Министар је тада као могућност поменуо „морску блокаду Русије“, како би се „спречиле испоруке енергената у блискоисточне државе, баш као што се то сада спроводи у Европи“.

    Одавно извоз енергената чини мање од 50 одсто укупног руског експорта и ако би САД путем економских санкција енергогигантима хтеле да утичу на економију Русије, тешко да ће успети, истиче за Спутњик директор Центра војно-политичких студија на Московском државном универзитету за међународне односе Алексеј Подберјоскин.

    „Овде се ради о нечем другом. Ако погледате карту света, из војне перспективе нема те флоте која би могла блокирати Русију, односно руске луке, па чак и да се огромна америчка морнарица увећа десет пута. Немогуће је блокирати Северни морски пут, као и руске луке на Далеком истоку. Једино, ако бисмо теоретски замислили да САД успеју да блокирају, на пример, заливе Балтичког мора или луке на Црном мору, онда би се можда могла спровести блокада. Али то би већ значило објаву рата“, објашњава Подберјоскин.

    Па ипак, чак и овакву могућност је поменуо амерички министар Зинке, изјавивши да постоји и војна варијанта утицаја, коју би он волео да избегне у корист економских мера. Сергеј Цеков, члан комитета за међународне послове Савета Федерације у изјави за руске медије објаснио је да речи Зинкеа „нису на месту“.

    „Изјава је чудна, јер не постоји могућност блокаде морских путева. Односно, овакав покушај би фактички значио објаву рата, а то је свакако далеко озбиљнија мера од санкција“, истакао је Цеков.

    За разлику од времена Хладног рата, каже Подберјоскин, сада би било немогуће рачунати на стратегију „симетричног одговора“. Наш саговорник објашњава да сада постоји оружје попут нуклеарних подморница или надзвучних ракета, које би могли за кратко време да униште носаче авиона или кључне сегменте велике флоте.

    „Зато је претња ратом из области научне фантастике. Ипак, верујем да је претња блокадом порука, односно претња оним државама које послују са Русијом и купују руске енергенте, конкретно мислим на европске земље. Америка жели да застраши кориснике руског гаса. У истом смислу, отежавају реализацију ’Северног тока 2‘“, објашњава Подберјоскин.

    Руски стручњак сматра да се овде ради о још једном покушају истискивања Русије са енергетског тржишта, јер се нешто слично десило у време морске блокаде Кубе. Тада су, подсећа Подберјоскин, техничке могућности наоружања биле много мање.

    „Из војно-техничке перспективе, претња блокадом је беспредметна. Из економске тачке гледишта, претња је реалност, јер Американци спроводе политику принуде и раде на томе да свакодневно пласирају две или три антируске тезе које би требало да мобилишу своје западне партнере“, закључује руски аналитичар.

    Администрација председника Трампа је и раније више пута јавно оспоравала руске енергетске пројекте у Европи. Вашингтон сматра да Русија користи природне ресурсе како би наводно вршила политички утицај на западне државе. Штавише, амерички председник је изјавио да би новац који европске државе улажу у заједничке пројекте са Русијом, алудирајући притом на немачке инвестиције у „Северни ток 2“, требало да троше на одбрану, односно да шаљу у буџет НАТО-а.

    Москва је више пута стављала до знања да се Америка супротставља „Северном току 2“, пре свега јер Вашингтон тиме жели да олакша пут америчком течном гасу ка Европи. 

    Тагови:
    Гаспром, нафта, Бритиш петролеум, Велика Британија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога