„Желимо да поновимо, међутим, да Влада није видела доказе да су страни актери, укључујући и Русију, успешно користили дезинформације како би утицали на британске демократске процесе. Али нисмо задовољни и Влада активно сарађује са партнерима у развоју дуготрајне политике за решавање овог питања“, наводи се у изјави кабинета.
Ова изјава представља званичан одговор на извештај „Лажне вести“ Одбора Доњег дома британског парламента за дигиталне информације, културу, медије и спорт.
Одбор је у свом извештају навео да је у новембру 2017. британска премијерка Тереза Меј оптужила Русију за „континуирану кампању сајбер-шпијунаже и ремећење“, укључујући и мешање у изборе.
„Међутим, постоји неусклађеност између забринутости коју је изразила влада у погледу страног мешања у изборе и неспремности компанија које раде у области информационих технологија да препознају проблем. Рачунамо да ће се овај проблем решити, а акциони план бити представљен у ’белој књизи‘“, наводи се у документу.
Влада је одговарајући на ову препоруку саопштила да се не слаже са њом у потпуности.
Мејова је у новембру 2017. оптужила Русију за објављивање лажних вести и обрађених фотографија како би „посејала раздор“ на Западу и „подривала“ демократске институције. Мешање у изборе укључивало је и хакерске нападе на министарство одбране Данске и Бундестаг. Одбор је у свом извештају навео да је Русија објавила најмање 38 „лажних дезинформационих прича“ везаних за тровање бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије у британском Солсберију, за које британска влада сматра да је одговорна Москва.
Реакција парламентараца
Одбор Дома комуна није био задовољан одговором владе на свој извештај.
„Одговор владе на наш извештај о дезинформацији и лажним вестима разочарава и представља пропуштену прилику. Влада користи друге текуће истраге како би даље одложила хитне изјаве везане за дистрибуцију преко друштвених мрежа злонамерног и садржаја који доводе у заблуду“, наводи се у саопштењу председавајућег одбора Демијана Колинса.
У саопштењу се наводи да је од 42 предложене препоруке влада прихватила само три, четири је одбацила, а девет није коментарисала. Тако влада није реаговала на позив парламентараца да се позову на одговорност ИТ компаније и није изразила никакво мишљење у вези са одбијањем оснивача Фејсбука Марка Закерберга да говори пред одбором.
Кабинет је одбио предлог за увођење накнаде за ИТ компаније и промени правила вођења политичких кампања, а такође ништа није рекла о идеји ревизије тржишта оглашавања на друштвеним мрежама.
