Библијске избеглице
Испоставило се да се у месту Кирбет ел Мастари, које је удаљено неколико километара од Јерихона (Израел), налазило право насеље номада, а могуће је и избеглица. Стручњаци су откопали остатке цигле и открили да то нису остаци стамбених зграда, него посебни торови округле форме које су штитили стоку од хладноће. У древним временима су такве грађевине биле веома распрострањене на Блиском истоку. Осим тога, на циглама су очувани трагови ђубрета.
„Пошто ова област никада није била густо насељена, онда је вероватно да су се овде на неко време заустављали номади“, рекао је професор Давид Бен Шломо са Универзитета у Ариелу.
Површина тих торова је отприлике 70 са 50 метара и то је, према мишљењу научника, само мали део тог места. Археолози сматрају да је број становника тог привременог насеља био веома велики. Прелиминарна анализа старости тих проналазака је омогућила истраживачима да дођу до сензационалне претпоставке.
„Можда су ту били насељени древни Израелци, али то још нисмо доказали“, опрезно је закључио Бен Шломо.
Како би доказали ту тврдњу, археолози ће морати да прошире подручје претраге. Они желе да изврше ископавања у месту Уја ел Фоки, које се налази недалеко од Кирбет ел Мастаре. С једне стране, научници нису уверени да ће пронаћи артефакте од вредности, јер номади скоро уопште нису користили предмете од глине или камена. Са друге стране, та област је сушна, па таква клима добро „чува“ све предмете.
Излазна маршрута
Према Библији, излазак Јевреја из Египта, где су живели 430 година, предводио је Мојсије. Три месеца након преласка Црног мора, они су стигли на Синај, где је Бог свом изабраном народу даровао таблице са заповестима. Тамо су Јевреји живели годину дана, где је извршен попис свих мушкараца старости од 20 година, па навише, спремних за рат. На крају их је било више од 600.000. А крајњи циљ изласка је био Канан, Обећана земља, коју је тада насељавао други народ — Кананци. Израелци су сумњали да могу да победе Кананаце и због тога им је Бог изрекао казну да ће њихови синови бити номади у пустињи 40 година и испаштати њихове грехове.
У Библији се наводи маршрута Израелаца. На једном месту пише да су стигли код Јордана, насупрот Јерихона, а археолози су управо ту пронашли остатке насеља.
„Излазак Јевреја из Египта се као историјски догађај углавном датира између 15. и 13. века п. н. е.“, објашњава експерт за религију Иља Вевјурко.
Према индиректним подацима Јерусалимски храм је саграђен 950. године п. н. е. и сходно томе излазак Јевреја се могао догодити 1446. године п. н. е. Али научници сматрају да се може ићи и другим путем, ослањајући се не на библијске, него на египатске изворе. Археолози који су открили насеље у Кирбет ел Мастари надају се да ће то помоћи да се одреди приближан датум догађаја описаног у Библији. Они су већ послали узорке цигле и тла на радиокарбонску анализу.
Велика загонетка
Још једно неистражено место из приче о изласку Јевреја из Египта је Мојсијева гробница. У Библији се наводи да је сахрањен у долини, у Моавској земљи насупрот Беф Фегора, и истиче се да нико до данас не зна место где је сахрањен.
„Према легенди, Мојсије је наредио да место његовог погреба остане најстрожа тајна. Ствар је у томе што су неки Израелци били огорчени на њега, па је неко могао да оскрнави његово тело“, објашњава археолог Рустом Мџјан.
Археолози су више пута покушавали да пронађу његов гроб како на самој планини Нево, тако и у долини, у Моавитској земљи, како је наведено у Библији. Међутим, сви покушај су се завршили неуспешно.
Андреј Десницки, стручњак који се бави проучавањем Библије, сматра да се тај догађај мора посматрати са две стране, јер још нема убедљивих археолошких доказа да је овај догађај био историјски“.
„О изласку Јевреја је могуће говорити са становишта како је описано у Библији и са становишта археолошких доказа. То су две потпуно различите приче, које не треба мешати. На пример, у Кијево-Печерској лаври постоје мошти Иље Муромца, а постоји и легенда о Иљу Муромцу. Врло је вероватно да је реч о истој особи, али је потребно проучавати или његово тело или биљине (руске епске народне песме). То су два различита приступа“, сматра стручњак.
