Слушајте Sputnik
    Мали оклопни артиљеријски бродови украјинске морнарице Бердјанск и Акерман

    Зашто је Украјина против раскидања уговора о Азовском мору са Русијом

    CC BY 2.0 / Министарство одбране Украјине
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 41

    Заменица министра спољних послова Украјине Елена Зеркаљ изјавила је да ће раскидање споразума са Русијом о заједничком коришћењу Азовског мора и Керчког мореуза само створити нове проблеме.

    Ово није први позив украјинских државника да се споразум не денонсира. Стручњаци наглашавају да би украјинска влада требало да одустане од тог корака. Према мишљењу аналитичара, раскидање споразума ће створити правни вакуум и Кијев би у извесној мери могао да изгуби право на риболов и пловидбу.

    Према мишљењу украјинске заменице министра, раскидање споразума би могло довести до новог територијалног спора. Осим тога, Зеркаљева сматра да, инсистирајући на денонсацији, Кијев само потврђује „став Русије да је тај споразум на снази“.

    ​Украјинска Рада такође подржава став Министарства спољних послова. Члан фракције „Блок Петра Порошенка“ Вадим Денисенко изјавио је да је денонсирање споразума о заједничком коришћењу Азовског мора „дефакто немогуће“. Према његовој процени, ако дође до раскида споразума, Кијев ће „на дипломатском и правном пољу сам себе сатерати у ћошак“.

    „Односи Русије и Украјине кад је реч о Азовском мору регулисани су постојећим споразумима и не захтевају учешће страних снага. Сви они решавају се у складу са споразумом, али да би се створила нова зона конфликта и привукла пажња Европе и светске заједнице на проблеме Украјине, почеле су дискусије о статусу Азовског мора“, изјавио је заменик директора Националног института за развој савремене идеологије Игор Шатров.

    Он је истакао да је Азовско море унутрашњи водени објекат двеју држава. Уколико једна страна изађе из споразума, доћи ће до „правног вакуума: неће постојати документ који регулише односе односе међу државама“.

    Подсетимо да је споразум Москве и Кијева о сарадњи и коришћењу Азовског мора и Керчког мореуза потписан у Керчу 24. децембра 2003. године. Документом се законски утврђује да је ово водно подручје историјски унутрашња водена површина Русије и Украјине, обележава границе обе државе, обезбеђује слободу пловидбе некомерцијалних бродова двеју држава и формулише правила уласка бродова трећих земаља у воде мора.

    Осим тога, споразум одређује начин решавања спорова и према њему спорне ситуације би требало да се решавају консултацијама и преговорима.

    Професор Катедре за компаративне политичке науке на Факултету хуманистичких и друштвених наука РУДН Јуриј Почта подсетио је да се и раније више пута позивало на раскидање споразума о Азовском мору. Међутим, према његовим речима, ако се Кијев одлучи на овај корак, он ће са „међународно-правне и рационалне тачке гледишта“ изгубити своју пуномоћ у том региону.

    Због тога се Министарство спољних послова Украјине противи раскидању споразума са Русијом и покушава да води разумну политику, желећи да избегне заоштравање односа са Москвом.

    „У Украјини постоје и разумне и неразумне главе. Срећом, па су се у Министарству спољних послова појавили људи који су способни да изразе ову трезвену мисао. Позиви на раскидање споразума имају за циљ погоршавање односа са Русијом и изазивање сукоба, како би се привукли ЕУ, НАТО, Американци… То је довођење НАТО-а до свих граница са Русијом и покушај да се преузме контрола над Црним и Азовским морем“, закључио је политиколог.

    Украјина је у своју игру покушала да увуче и Брисел, али је шефица европске дипломатије Федерика Могерини изјавила да би милитаризација Азовског мора могла довести до дестабилизације ситуације у Црноморском региону.

    ​Ипак, Кијев наставља своју политику, па је тако у уторак објављено да председник Украјине Петро Порошенко намерава да разговара са немачком канцеларком Ангелом Меркел о ситуацији на Азовском мору приликом њене посете Украјини.

    Ситуација у Азовском мору заоштрила се почетком године када је Украјина задржала руски брод „Норд“ и оптужила капетана за незаконит боравак на Криму. Након тога је задржан и танкер „Механик Погодин“.

    Москва је тај потез Кијева окарактерисала као „поморски тероризам“ и одговорила повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора.

    Украјински граничари су тада саопштили да су Руси почели „жестоку политику задржавања и прегледа бродова“.

    Кримска погранична управа Федералне службе безбедности Русије саопштила је да провере врши у складу с међународним поморским правом и да није добијала примедбе од власника бродова. Министарство иностраних послова Украјине је потом признало да руски граничари не нарушавају протоколе током прегледа.

    Председник Украјине је 12. октобра потписао указ којим је на снагу ступила одлука Савета за националну безбедност и одбрану „О хитним мерама за заштиту националних интереса на југу и истоку Украјине, на Црном и Азовском мору и Керчком мореузу“.

    Русија је са своје стране истакла да ће се раскид споразума о Азовском мору првенствено негативно одразити на украјинску страну. 

    Тагови:
    Азовско море, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога