Слушајте Sputnik
    ЕУ заставе на ветру иза без саобраћајног знака испред седишта ЕУ у Бриселу.

    ЕУ забринута због војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Русија
    Преузмите краћи линк
    91176

    Европска унија позива Србију да се бори против „зависности од испорука руског гаса“, наводи се у извештају Комитета за спољне послове Европског парламента.

    Тако се Србији предлаже да стимулише инвестиције у обновљиве изворе енергије, као и да „диверсификује изворе производње електричне енергије у земљи са фокусом на друге врсте обновљивих извора“.

    Подсећамо да је прошле године објављено да Москва и Београд раде на могућности повезивања Србије са изградњом гасовода „Турски ток“, a председник Србије Александар Вучић је у мају ове године изјавио да је земљи потребан руски гас и стога подржава изградњу „Турског тока“.

    „Потребно нам је да набавимо гас. Ако Украјина затвори гасовод, Србија и Турска ће бити још више повезане“, рекао је председник. 

    Истовремено, Европски парламент подсећа да Београд добија финансијску помоћ од ЕУ. Стручњаци истичу да руководство Европске уније тражи начине да изврши притисак на српско руководство, покушавајући да од њега добије „политичку лојалност“ у замену за дотације. Притом је сâм Београд више пута изјављивао да је земља заинтересована за свестране контакте са Москвом и да не жели да се придружи антируским санкцијама. 

    Словенско братство

    Осим тога, ЕУ изражава забринутост због војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом, а такође препоручује Београду да „обезбеди већу усклађеност“ између своје и европске спољне политике.

    „(Европски парламент) је забринут због континуиране војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом“, наводи се у извештају.

    Одбрамбена политика Србије заснована је на војној неутралности. Према парламентарној Резолуцији усвојеној 2007. године, земља је обавезна да одржава неутралност и да се не придружује војним блоковима.

    Упркос „забринутости“ Европске уније, Србија је више пута наглашавала свој интерес за војно-техничку сарадњу са Москвом. Тако је 2016. године Вучић, који је тада био премијер, изјавио да ће Русија Србији поклонити шест ловаца МиГ-29 и десетине оклопних возила у оквиру војно-техничке помоћи.

    Интерес двеју земаља у развоју војне сарадње најавио је и руски министар одбране Сергеј Шојгу.

    А 2017. године Белорусија је одобрила нацрт закона о ратификацији споразума са Србијом о војно-техничкој сарадњи. Већ у априлу 2018. године објављено је да је Србија добила од Белорусије четири ловца МиГ-29.

    Од 2015. године одржавају се руско-белоруско-српске војне вежбе „Словенско братство“. У јуну 2018. године војске Русије, Белорусије и Србије одрадиле су вежбе примене коалиционе тактичке групе у извршавању мировних и противтерористичких операција.

    Међутим, Србија је и партнер НАТО-а, иако не планира да улази у овај војни блок. У октобру ове године председник Србије је на састанку са председником Русије Владимиром Путином изјавио да Србија не намерава да уђе у НАТО. 

    Притисак на Србију

    Осим тога, у документу се истиче да Европска унија још једном позива Србију да повећа усаглашеност у својој спољној политици са европским државама, „укључујући и у односу на Русију“.

    „(Европски парламент) позива Србију да обезбеди већу усаглашеност са безбедносном и спољном политиком Европске уније, укључујући и у односу према Русији, која је такође чланица УН“, прецизира се у извештају Европског парламента.

    Истовремено, у документу се наглашава да Србија добија помоћ од ЕУ од 2014. године, а укупан износ до 2020. године износиће 1,5 милијарди евра.

    „У периоду пре придруживања Европској унији Србија добија помоћ предвиђену Механизмом помоћи земљама у процесу приступања ЕУ (ИПА II), чија је очекивана додељена сума 1,5 милијарди евра за период 2014-2020. године“, пише у документу.

    Европска унија је више пута позвала Београд да усагласи своју спољну политику са европским земљама. Тако је још 2017. године шеф делегације ЕУ у Београду Сем Фабрици изјавио да ЕУ очекује да Србија уложи додатне напоре за хармонизацију спољнополитичке и безбедносне политике земље са ставом Европске уније.

    Са своје стране, српски председник Александар Вучић је у августу 2017. године изјавио да постоји велики притисак на земљу због блиских односа са Русијом.

    Тагови:
    зависност, гас, Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога