Слушајте Sputnik
    Премијер Грчке Алексис Ципрас и председник Русије Владимир Путин

    Ципрас: Без Русије нема ни безбедности, ни међународних иницијатива

    © Sputnik / Сергей Гунеев
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 330

    Премијер Грчке Алексис Ципрас изјавио је у петак да његова земља, као чланица Европске уније и НАТО-а, сматра да је без Русије немогућа било каква „архитектура безбедности“ или разматрање било каквих међународних иницијатива.

    „Грчка је земља Европске уније и НАТО-а и дужна је да испуњава своје обавезе, али сматра да било каква архитектура безбедности, иницијатива за решавање међународних проблема, не може да не укључи Русију. И то треба да буде засновано на искреном дијалогу с њом. И то је став који ја стално износим у последње три и по године на свим међународним европским форумима, на којима учествујем као премијер Грчке“, рекао је Ципрас на заједничкој конференцији за новинаре с председником Русије Владимиром Путином у Москви.

    Грчки премијер је навео да му је председник Русије изложио детаљне информације о ситуацији у Азовском и Црном мору. 

    „Разговарали смо о развоју догађаја у Азовском и Црном мору. Знате да се посебно интересујемо за то, јер у Маријупољу живи више од 130.000 грађана грчког порекла. Желео бих да захвалим председнику Путину за детаљне информације које ми је дао“, рекао је Ципрас.

    Три брода украјинске војне морнарице су 25. новембра прешла државну границу Русије пловећи из Црног мора ка Керчком мореузу. Они су изводили опасне маневре, не испуњавајући легалне захтеве руских граничара. Бродови са 22 морнара и двојицом припадника Службе за безбедност Украјине су задржани. Три морнара су рањена, они су хоспитализовани, али нису животно угрожени.

    Ципрас: Док сам ја премијер, Грчка не мења став према Русији

    „Желим да нагласим да Грчка, док сам ја премијер, у питањима која се тичу односа Русије и Грчке, не одступа од свог става под притиском трећих земаља. То доказује чињеница да је Грчка била једина земља Европске уније која није подржала жељу свих у ЕУ да се протерају дипломате због ’случаја Скрипаљ‘“, рекао је Ципрас.

    С друге стране, навео је грчки премијер, „када видимо неке конкретне, појединачне случајеве који се тичу нас или нас забрињавају, морамо да пренесемо одређене поруке, али да истовремено и гледамо унапред“.

    „Верујем да је то питање (протеривање двојице руских дипломата из Грчке) решено“, додао је Ципрас.

    Владимир Путин је, међутим, истакао да Русија није сагласна с тим да постоје основе за протеривање њених дипломата из Грчке и за оптужбе на њихов рачун. „То су бесмислице“, навео је Путин. 

    „Као прво, ми од почетка нисмо били сагласни, и сада желим то да нагласим, с основама за протеривање наших дипломата. Тешко могу да замислим да је неко разуман у Грчкој и у Русији могао да помисли да Русија плете некакве завере против Грчке. То је просто нонсенс. Ако специјалне службе имају нека питања једне за друге, што је такође могуће, за то постоји много начина да се реше ситуације такве врсте, без театралних гестова. Надам се да је та страница заиста окренута“, рекао је Путин и навео да Русији „то није много сметало да ради и да гради односе, укључујући и сферу економије“.

    „Овде је важније нешто друго, а то је стабилност самих партнера, стабилност политичког система и гаранција улагања у велике пројекте. Спремни смо да радимо у свим правцима, укључујући сферу инфраструктурних енергетских пројеката“, навео је Путин. 

    Летос су се односи двеју земаља закомпликовали због дипломатског сукоба. Атина је почетком јула објавила да протерује двојицу руских дипломата и да забрањује улазак у земљи двојици држављана Русије. Месец дана касније Министарство иностраних послова Русије је одговорило истом мером. Две земље су, међутим, саопштиле да намеравају да превладају последице тог сукоба. 

    Укључивање Грчке у Турски ток реалистично

    Русија је спремна да размотри могућност укључивања грчких компанија у пројекте за испоруку руског гаса европским земљама јужном маршрутом, изјавио је Путин и истакао да је укључивање Грчке у пројекат „Турски ток“ врло реалистично.

    Руски лидер је навео да је енергетика важна област сарадње двеју земаља, као и да Русија годинама испоручује енергенте Грчкој, задовољавајући више од 50 одсто њених потреба за гасом и 10 одсто потражње за нафтом.

    Грчки премијер је истакао да ће пројекат „Јужни ток“ повећати улогу Грчке у регионалном енергетском чвору.

    „Разговарали смо о новој енергетској карти која се формира у Источној Европи изградњом ’Северног тока 2‘ и могућности продужавања ’Турског тока‘ кроз Грчку и Италију, и даље у Европу. То је пројекат који у комбинацији с другим токовима повећава улогу наше земље, Грчке, у регионалном енергетском чвору“, истакао је Ципрас. 

    Руски председник је навео да Грчка преживљава тежак период у својој историји, а да јој Русија жели да што је могуће пре савлада тешкоће.

    „Подржавали смо увек, од првих корака, независност Грчке, подржавали смо грчки народ и грчку државу. И радићемо то и надаље, независно од тога да ли грчки народ преживљава тешка времена, или доживљава процват. Разлог за то су наши историјски односи, духовна блискост и тако даље“, рекао је Путин, позитивно оценивши доследну политику актуелне грчке владе, усмерене на јачање економије.

    Грчки премијер је истакао да Европска унија има двојне стандарде када је реч о евентуалном продужавању „Турског тока“ ка Грчкој и Италији.

    На дневном реду и кипарско питање 

    Путин је, такође, рекао да је са Ципрасом разговарао о решавању кипарског питања.

    „Приликом разговора о међународној проблематици било је речи и перспективама даљег грађења односа Русије и Европске уније, а говорили смо, наравно, и о решавању кипарског питања“, рекао је Путин.

    Кипар је подељен од 1974. године, након оружане интервенције Турске, испровоциране уједињењем острва с Грчком. Окупирано је 37 одсто територије острва, на којој је 1983. године проглашена Турска република северног Кипра. Њу је признала само Турска.

    Преговори о уједињењу Кипра воде се практично од момента када је подељен, а у више наврата су прекидани. Обновљени су у фебруару 2014. године после двогодишње паузе, на иницијативу тадашњег председника Кипра Никоса Анастасијадиса.

    У јулу прошле године преговори су поново обустављени: у Кран Монтану није пронађено решење за проблем поделе острва. Атина сматра да се на конференцији у Кран Монтану појавила прва реална шанса да се реши кипарски проблем, али да је она пропуштена због става Турске.

    Тагови:
    Случај Скрипаљ, гасовод, састанак, Турски ток, енергетика, Европска унија, НАТО, Алексис Ципрас, Владимир Путин, Грчка, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога