Резолуција ГС УН о Криму нема правну снагу

© Sputnik / Максим Блинов / Уђи у базу фотографијаЗаседање Савета Федерације Русије
Заседање Савета Федерације Русије - Sputnik Србија
Пратите нас
Резолуција УН о Криму нема правну снагу, то је покушај политичког притиска на Русију кроз део УН под контролом Сједињених Америчких Држава, изјавио је за Спутњик члан међународног одбора Савета Федерације Русије Олег Морозов.

„Још један покушај политичког притиска на Русију кроз део Уједињених нација који је под контролом Сједињених Америчких Држава. Правно ова резолуција неће имати никаквих последица. Тим пре што 91 земља није подржала резолуцију“, истакао је сенатор.

Он сматра да ће се пре мартовских избора у Украјини Русија суочавати са читавим низом сличних антируских акција Кијева и његових партнера.

Заседање Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку - Sputnik Србија
Генерална скупштина УН усвојила украјинску резолуцију о милитаризацији Крима

„Постоји политичка мобилизација свих антируских снага како у земљи, тако и на међународној сцени. У овој ситуацији требало би да интензивирамо сарадњу са оним државама које заузимају уравнотежен и прагматичан став о кључним међународним питањима“, закључио је парламентарац.

Председавајући међународног одбора Савета Федерације Русије Константин Косачов рекао је да резолуција Генералне скупштине УН о Криму даје Кијеву одрешене руке за кораке који би могли да доведу до трагедије.

„Резолуција не само што је бескорисна, иако неће имати правне последице, може имати војно-политичке: заправо, Кијеву се дају одрешене руке за свакакве кораке, чак и најнеразумније. Узимајући у обзир да ускоро истиче рок трајања ратног стања и неумитно се приближавају избори у Украјини, нема разлога да се не верује да су украјинске власти спремне за такве кораке“, написао је Косачов на свом налогу на Фејсбуку.

Он је истакао да је 66 земаља које су у УН гласале за резолуцију о Криму „деле одговорност за даље могуће кораке Кијева који би могли довести до трагедије“.

Генерална скупштина УН је у уторак простом већином гласова усвојила резолуцију о милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора, коју је предложила Украјина. Документ усмерен против Русије подржало је 66 земаља, 19 је било против, а већина је уздржана — 72.

Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.

Руководство Русије је више пута изјављивало да су становници Крима на демократски начин, у потпуности у складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима руског председника, питање Крима је „коначно затворено“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала