Слушајте Sputnik
    Архитектурни споменик Ластавичје гнездо на Криму

    Страни новинари на руском полуострву Крим

    © Sputnik / Константин Чалабов
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Драган Ћирјанић
    21040

    У жељи да разбије предрасуде везане за руску политику према Криму после присаједињења те републике Русији и да објави своју нову политику, своје разлоге и своје историјско право, Влада те републике је организовала низ сусрета на министарском нивоу са новинарима из више земаља, којима су приказани правци развоја и потенцијали полуострва.

    Током прошле недеље на Криму су боравили новинари из Француске, Шведске, Јерменије, Грчке, Еквадора и Србије, коју су представљали новинари српске „Националне ревије“, као и представници „Краљевског реда витезова кнегиње Линде Карађорђевић“. 

    Организоване су посете неким од најзнаменитијих културно-историјских споменика богате историје Крима. Царски летњи дворац Ливадија на Јалти, дворац Воронцова, кућа Антона Павловича Чехова, Бахчисарајски дворац, центар татарског каната и чувени Светоуспенски манастир, уклесан у стене изнад Бахчисараја, чували су лепоту и скривали тајну кримског полуострва. 

     Ливадијски дворац на Јалти.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Ливадијски дворац на Јалти.

    У седишту Владе Републике у Симферопољу, разговарало се отворено о свему, о присаједињењу, о идентитету становника Крима, о татарском питању, о плановима за будућност, као и о могућностима и облицима инвестирања.

    Министри инфраструктуре, финансија, туризма, културе и урбанизма детаљно су представили своје планове. Најважнија је тренутно изградња ауто-пута, федералне магистрале, која повезује обалу са Симферопољем и Керчом, који даље новоизграђеним Керчким мостом спаја овај део Крима са континенталним делом Русије. 

    Светоуспенска црква, Крим.
    © Sputnik / Драган Ћирјанић
    Светоуспенска црква, Крим.

    Сви статистички подаци потврђују оно што се и голим оком може видети, да велике инвестиције комбинованог државног и приватног предузетништва уносе нову динамику и раст по свим параметрима у летаргијом и немаром захваћени Крим из година претходног периода. Поред саобраћаја, највише се инвестира у туризам и у заштиту културне баштине. Обала Крима, са својим историјским наслеђем, поприма облик својеврсне руске ривијере, где се напетост између царског периода и периода комунизма повлачи пред новом страницом руске историје. 

    Сви су се сложили у томе да санкције земаља Запада немају перспективу. Оне свакако отежавају и успоравају неминовни процват Крима, али зато, на другој страни, буде ентузијазам и снагу засновану на сопственим, руским изворима. 

    Бахчисарај, Крим.
    © Sputnik / Драган Ћирјанић
    Бахчисарај, Крим.

    Не заборавимо да је у Херсону на Криму кнез Владимир у X веку примио хришћанство, да су, после Руско-турског рата, царске руске трупе ушле на Крим, да су ту Руси крварили у Кримском рату 1855. године, да су се ту водиле последње борбе грађанског рата пред егзодус Беле армије генерала Врангела. Ту је маршал Толбухин поразио Немце и Румуне у Другом светском рату. Крим је натопљен руском крвљу. 

    Стратешки значај и лепота Крима чине га веома важним простором јужног дела Русије. Блискост између лепоте и трагедије овде даје чудесну арому живота. Ту се сусрећу светови — словенски, медитерански, исламски, антички. Ту се сусрећу и стапају Европа и Азија. 

    Историјски краткотрајна и неприродна одвојеност Крима од свог руског идентитета и повратак у своје руске оквире пружају основану наду да ће својим примером указати на путеве и трагично усамљеној, аутентичној Украјини да поново пронађе оквир за свој словенски идентитет и изгубљени свет, да не би постала жртва својих илузија, оружје у рукама и плен непријатеља Европе. 

    Тагови:
    делегација, Крим, новинар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога