Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Руски онколог Андреј Каприн

    Руски онколог: Рак свести на хроничну болест с којом се може живети

    © Sputnik /
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 242

    Циљ савремене медицине није да победи рак, него да постигне контролу над том болешћу, а методе лечења постају све ефикасније и агресивније, изјавио је генерални директор Националног медицинског истраживачког центра за радиологију при Министарству здравља Русије онколог Андреј Каприн.

    Према његовим речима, још нема статистичких података о броју оболелих од рака у Русији у протеклој години, али се претпоставља да се њихов број повећао.

    „Ако узмемо у обзир претходне године, можемо рећи да стопа оболелих од рака годишње расте у просеку за 1,5 одсто. У последњих десет година у Русији се пораст броја оболелих од рака повећао за скоро 14 одсто. То је повезано са бројним факторима, међу којима је, пре свега, продужење животног века људи, а рак се углавном јавља код старијих особа. Поред тога, последњих година значајно се побољшао рад онколошке службе, што је довело до повећаног откривања те болести, укључујући и рак у раним фазама“, објаснио је Каприн.

    Када је реч о позитивним тенденцијама, он је додао да се повећао број такозваних активних пацијената, односно оних код којих је онколошка болест откривена паралелно са неком другом болешћу. Онколог истиче да ако је пре пет година број таквих пацијената био само 15 одсто, данас се повећао на више од 25 одсто. Код њих је рак углавном дијагностикован у раним фазама. 

    „Међутим, број оболелих од рака, код којих је болест откривена у четвртој фази, смањио се за само један одсто, што значи да је и даље тај показатељ висок и износи око 20 одсто. Смањио се морталитет од рака у првој години након дијагностиковања и то са 26 одсто на 22 одсто у року од пет година“, истиче Каприн.

    Према његовим речима, потребно је на све могуће начине апеловати на становништво да се одговорно односи према свом здрављу и да се при најмањој сумњи обрате лекару, а не да одгађају преглед све док не буде превише тешко или чак немогуће помоћи.

    У Русији од рака најчешће оболевају старије особе, између 70 и 75 године. Најчешћи тип рака код мушкараца је рак плућа, док је код жена најраспрострањенији рак дојке. Треба напоменути да се учесталост обољевања од рака плућа смањила након активне кампање против пушења. 

    Када је реч о лечењу онколошких болести, Каприн објашњава да је лечење у онкологији постало агресивније, с мање израженим токсичним реакцијама. 

    „У хирургији се активно развијају ефикасне методе електрохирургије, које спречавају крварење неприступачних крвних судова. Осим тога, у хирургији смо почели чешће да користимо реконструктивну пластику и методе очувања органа, које су постале све траженије због откривања рака у раним фазама. Раније, због краћег животног века, то и није било тако актуелно. Поред спасавања људског живота, данас је на нама задатак и да смањимо ниво инвалидитета и оспособимо човека за нормалан живот“, истакао је стручњак.

    Према његовим речима, упоредо са развојем хирургије, лекари су почели активно да се баве разрадом и применом најновијих метода лечења метастаза. 

    „Пацијенти са метастазама раније нису хируршки лечени. Ми данас оперишемо прилично велике групе пацијената, међу којима и оне са раком желуца у поодмаклој фази, у комбинацији са хемотерапијом. Раније се такви пацијенти нису подвргавали операцијама. Данас, захваљујући хемотерапији прво смањимо величину тумора и учинимо га ресектабилним, чиме се смањују шансе за ширење“, објаснио је лекар.

    Каприн је такође додао да постоје методе које се у Русији користе само у клиници „Херцен“ у Москви. Реч је о хипертермичкој интраперитонеалној хемотерапији (ХИПЕЦ), где се уз помоћ високог притиска распршују хемопрепарати. Према његовим речима, тај метод се користи приликом ширења метастаза у трбушној шупљини. 

    „Такви пацијенти су раније били неизлечиви, а данас их ми лечимо. Сада стичемо искуство у побољшању тих метода“, казао је доктор.

    Интересантна су истраживања у примени метода у припреми за хируршко лечење уз помоћ суперселективне ендоваскуларне хемотерапије. Кардиолози већ одавно користе ангиографске уређаје за ширење крвних судова. Данас се ти уређаји користе у онколошким центрима како би се смањио пречник крвних судова или да би се у потпуности затворили, како би се зауставио проток крви кроз ткиво тумора. Штавише, уз помоћ те технике могуће је циљано користити хемотерапијски лек, који ће лечити тумор помоћу ендоваскуларне методе. 

    „За ту методу сада развијамо лек на бази итријума, који је веома ефикасан приликом лечења рака јетре. У Аустралији је тај лек већ у производњи, а ми сада правимо сопствени“, рекао је Каприн и додао да су уз помоћ имунотерапије значајно напредовали у лечењу меланома.

    „Раније се процес лечења заустављао у другој или трећој фази, а сада се уз помоћ имунотерапије лечење може ефикасно наставити“, истакао је лекар.

    Подсетимо, у децембру је министарка здравља Русије Вероника Скворцова изјавила да ће се у Русији ускоро појавити вакцине домаће производње за лечење онколошких болести. Према Каприновим речима, у неколико истраживачких центара радови теку у том правцу. 

    „То је скупа метода, али ће постојати у нашој земљи. Учествовали смо у производњи вакцине против рака бубрега. Вакцина против рака би након неког времена требало да заузме одређено место међу средствима за борбу против рака“, нагласио је Каприн.

    Он је додао да Русија не заостаје у лечењу рака у односу на западне земље, јер је руска хируршка школа веома моћна, а држава помаже приликом куповине лекова за хемотерапију, тако да ни у том погледу проблем не постоји.

    Међутим, онколог истиче да за западним земљама заостају када је реч о стручном кадру, производњи сопствених фармацеутских производа и високопрецизној опреми. 

    „Русија је била земља која је шездесетих и седамдесетих година прошлог века много улагала у развој науке у том правцу. Међутим, деведесетих година су истраживања одложена за наредне деценије. Сада се трудимо да надокнадимо пропуштено. Такође, мало пажње посвећујемо доброј реклами и промоцији медицинског туризма, јер је важно какве информације медији шире о нама. Клинике у иностранству ретко објављују податке о морталитету и компликацијама, јер схватају да су то негативне стране маркетинга“, указао је Каприн.

    У Русији је тренутно развијен федерални програм за онкологију, у оквиру којег Министарство здравља планира да организује мрежу центара са онколошком амбулантом у свим областима земље. У Русији постоји велики број добро опремљених болница и клиника, које су углавном биле намењене за дијагнозу и лечење пацијената са бенигним болестима. 

    „Сада ћемо искористити предности медицинских установа за утврђивање дијагнозе код пацијената оболелих од рака. На пример, ако постоји сумња да је пацијенткиња оболела од рака дојке, прво се код ње врше одређена истраживања како би јој било одређено лечење. Како се не би оптеретили онколошки диспанзери, приликом дијагностиковања ћемо користити технички опремљене медицинске установе, како би пацијенти брзо добили информације о свом здрављу и како би што пре почели са потребним лечењем.“ 

    А на питање да ли је могуће победити рак, онколог каже да савременој медицини није циљ да победи рак.

    „Медицина има задатак да постигне контролу над онколошким болестима и да на тај начин рак постане хронична болест са дугим периодом ремисије. У овом правцу ми видимо велики напредак“, закључио је Каприн. 

    Тагови:
    онкологија, лечење, Андреј Каприн, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога