Слушајте Sputnik
    Бивши премијер Русије Евгениј Примаков

    Преокрет изнад Атлантика: Како је Примаков због СРЈ променио односе Москве и Вашингтона

    © Sputnik / Сергей Субботин
    Русија
    Преузмите краћи линк
    2570
    Пратите нас

    Бомбардовање Југославије 1999. године, које су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници водили више од два месеца, не само да је обележило нову фазу у историји Европе већ и преокрет у односима између Русије и Запада, који су се чинили готово савезнички након завршетка Хладног рата, наводи агенција РИА Новости.

    Данас се навршава 20 година од почетка војне операције НАТО-а против Југославије.

    Један од симбола овог преокрета била је одлука премијера Русије Евгенија Примакова да откаже своју посету Сједињеним Америчким Државама. Шеф руске владе, након што је сазнао да је почело бомбардовање, буквално је заокренуо свој авион изнад Атлантика и започео нови правац у спољној политици земље чији је циљ очување националних интереса.

    Прекретница

    Професор Америчког универзитета у Вашингтону и стручњак за Русију Кит Дарден слаже се са многим руским политичарима и стручњацима који сматрају да је почетак бомбардовања Југославије био прекретница у односима Москве и Вашингтона.

    „Наравно, то (ситуација у Југославији) била је прекретница у односима између Сједињених Америчким Држава и Русије. Русија никада није била одушевљена ширењем НАТО-а, али је у целини то толерисала (деведесетих година). Операција НАТО-а, који је по идеји одбрамбени савез, и интервенција против савезника Русије била је почетак забринутости у вези са чињеницом да САД користи НАТО за мешање у послове европских држава, укључујући и посткомунистичке земље. То је био кључни тренутак који је усмерио руско-америчке односе наниже, одакле је било тешко да изађу“, рекао Дарден у интервјуу за Спутњик.

    Према његовом мишљењу, Сједињене Америчке Државе су Примаковљев гест „критиковале, али делимично и схватиле“.

    „То је било изненађење, јер Русија пре тога никада није тако очигледно иступала против Запада. И то је био само почетак. Да, неки су представљали Примакова као старог војника из времена Хладног рата, али мислим да су многи схватили зашто се преокрет догодио“, уверен је Дарден.

    Историјска грешка Вашингтона

    Вероватно је прва особа која је схватила мотиве Примаковљеве одлуке био потпредседник САД Алберт (Ал) Гор. Управо он је назвао руског премијера током лета и саопштио му о почетку бомбардовања.

    Строуб Талбот, који је 1999. био заменик америчког државног секретара, пише у својим мемоарима да је Гор објаснио потребу за хитном операцијом НАТО-а чињеницом да „Милошевић има крваве руке“ и „сваки дан убија невине људе“.

    „Примаков је приговорио да ће НАТО окрвавити своје руке, а утицај (операције НАТО-а) на односе између Сједињених Америчких Држава и Русије бити разоран. Он је наредио да се његов авион окрене и крене назад у Москву“, пише Талбот.

    Примаков је касније објаснио да није видео никакав други излаз из настале ситуације.

    „Гор ми је директно рекао да је донета одлука о бомбардовању. Ја му говорим: ’Правите огромну историјску грешку‘. Замолио ме је да потпишем меморандум да одлажем посету, али сам одбио. Предложио ми је да седнемо негде на територији САД, и ја сам одбио. Да сам под тим условима сео и започео своју званичну посету, био бих прави издајник“, објаснио је Примаков у интервјуу за руски портал „Правда“.

    „Не сматрам да је то био подвиг… Донео сам одлуку и тек касније позвао Јељцина и рекао да сам донео одлуку да се вратим. Он је то одобрио. Да то нисам урадио, учинио бих погрешну ствар“, сматрао је политичар.

    Неоправдане наде

    Одлука руског премијера очигледно није обрадовала америчку страну која је, схватајући неизбежност напада, покушала да одложи Примаковљеву посету у нади да спречи погоршавање односа. Руска страна је унапред упозорила на могућност да ће у случају почетка операције НАТО-а премијер напустити Сједињене Америчке Државе, јавио је тада „Вашингтон пост“, позивајући се на изворе.

    „Високи званичници администрације (америчког председника Била) Клинтона изразили су наду и чак уверење да раскол због експлозије на Косову неће поткопати руско-америчку сарадњу у другим питањима. Они су препознали ризик од дубљег отуђења од Русије, али су изјављивали да им кампања репресије Милошевића на Косову није оставила алтернативу. Један од охрабрујућих сигнала, према њиховим речима, било је да су остали чланови руске делегације, који су стигли раније, остали у Вашингтону и да ће наставити са неким радом на првобитном дневном реду“, истицао је лист.

    Према писању листа, неки званичници америчке администрације чак су предлагали да се одложи почетак операције у Југославији како би се Примакову омогућило да заврши посету. Међутим, Клинтон и његови саветници одбацили су ову опцију, пошто „борбена дејства на Косову захтевају тренутне (реципрочне) акције“.

    „Знамо да Русија не подржава примену војне силе на Косову, али то не значи да је погрешно да се она употреби“, изјавио је тада портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин.

    Према његовим речима, америчка државна секретарка Медлин Олбрајт и министар спољних послова Русије Игор Иванов су се након телефонског разговора после почетка операције НАТО-а „сложили да се не слажу“ о ситуацији на Косову.

    Бела кућа је хладно коментарисала Примаковљеву одлуку која је постала преседан у билатералним односима, али је јасно ставила до знања да не жели даље погоршање ситуације.

    „Након разговора о све горој ситуацији на Косову, премијер Примаков је донео одлуку да се врати у Москву… Обојица смо посвећени чврстим билатералним односима и обојица смо уверени да рад (билатералне) комисије доприноси јачању ових односа. Наставићемо овај важан посао комисије када обе стране буду боље могле да усмере своју пажњу на питања која су пред нама“, истицало се у тада објављеној Горовој изјави.

    Ефектан гест

    Неки амерички листови скренули су пажњу на чињеницу да би Примаковљева одлука, иако компликује односе са Сједињеним Америчким Државама, могла ојачати његову политичку позицију у Русији.

    „У Русији, где влада јако расположење подршке Југославији, одбијање Примакова да се састане са Американцима несумњиво ће повећати његов политички статус“, наводио је „Лос Анђелес тајмс“.

    „Њујорк тајмс“ је, напротив, сматрао да је Примаков имао „климаве позиције“ у Русији и да је планирао да их ојача након посете Вашингтону и преговора о обезбеђивању нове финансијске помоћи.

    „Вашингтон пост“ је наводио да Примаков отказивањем посете није много изгубио.

    „Краткорочно, Примаков очигледно није имао шта да изгуби одлагањем своје посете овде (у САД), углавном зато што није очекивао да ће закључити споразум који је тражио од Међународног монетарног фонда о додатне 4,2 милијарде долара за уздрману економију Русије. Он би више могао да изгуби код куће уколико би остао овде, док савезнички авиони (Сједињених Америчких Држава) изводе нападе (на Југославију)“, писао је лист, позивајући се на званичнике и дипломате.

    Лист је подсећао да Примаков није намеравао да се кандидује на председничким изборима 2000. године, али је истицао да нису сви уверени у то.

    „Противљење војним акцијама против Србије је широко и дубоко у Русији, традиционалном савезнику Срба. Ефектан гест против војних акција Запада према Србији вероватно ће бити политички плус за Примакова“, резимирао је лист.

    Прогнозе америчких новинара нису се обистиниле. Мање од два месеца касније, Примаков је пензионисан. На председничким изборима 2000. године он, као што је обећао, није учествовао.

    Али политика подржавања руских националних интереса настављена је и након Примакова, сада већ под новим председником Владимиром Путином, који га је назвао „великим држављанином Русије“.

    Тагови:
    Двадесета годишњица бомбардовања Југославије, Јевгениј Примаков, Југославија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога