Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3807
    Пратите нас

    У последњих пет година Русија је значајно успела да умањи коришћење долара приликом реализације међудржавних трансакција, и то у корист рубље, евра, али и кинеског јуана. Међутим, колико је уопште у интересу Русије да у потпуности избаци долар, као и да ли евро, па чак и кинески јуан могу да оправдају такав радикалан економски потез?

    Потискивање долара из међудржавних трансакција почело је након што је Запад увео санкције Москви. Русија је тим потезом желела да умањи зависност од америчке валуте. Подаци показују да је за последњих пет година Русија умањила коришћење долара за 12,6 одсто у спољној трговини, док је појачала коришћење евра за 26,6 одсто и рубље за 14 процената.

    Долар је, међутим, и даље апсолутни лидер у руским спољнотрговинским трансакцијама са уделом од 56,1 одсто, али тренд избацивања америчке националне валуте је више него присутан, објашњава за Спутњик Михаил Бељајев, стручњак са Руског института за стратешка истраживања. 

    Како указује, да је реч о само о информативном рату који се води између Запада и Русије, цифре не би биле овакве. Све што у економији превазилази удео од 10 одсто је битна ствар. Међутим, не треба гледати само на чињеницу да употреба долара опада, већ у чију корист, тачније у корист рубље и евра. 

    Ствар је у томе, појашњава, што се трговина све више премешта на европску сцену, услед чега се и трансакције обављају у валути која је најпогоднија. Кад би се убацио долар у трансакције са европским компанијама, додатне финансијске операције би утицале на остваривање профита. Поред тога, политика је такође имала велики утицај на смањење долара и то због чврстог става Москве према санкцијама.

    Упитан да ли то значи да се Русија окреће Европи када је реч о спољнотрговинским везама, Бељајев указује на чињеницу да Русија то тржиште никада није ни напуштала, већ да је Стари континент, упркос писањима медија како се односи Брисела и Москве сваким даном све више затежу, и даље основна сфера економских интереса Русије.

    „Санкције су америчка иницијатива. Са њихове стране санкције изузетно добро раде. Међутим, када је реч о Европи, те земље изузетно вешто проналазе механизме како да их заобиђу јер су ове мере погодиле и мноштво европских компанија, а губици се мере у стотинама милијарди долара. Бизнис је бизнис – као што вода нађе свој пут, тако и бизнис пронађе решење како да се избори за профит. И ЕУ и Русија заинтересоване су за сарадњу, а пре свега треба напоменути енергетску сферу. Испорука енергената за Европу је један од пресудних интереса и за Брисел и за Москву“, наглашава.

    Бељајев, међутим, указује да је главна отежавајућа околност  „дедоларизације“ пре свега трговина енергентима, будући да се она традиционално одвија у доларима. 

    „Лако је рећи да нећемо више да користимо долар када је реч о трговини енергентима, али истовремено јако је тешко то спровести у дело јер треба увек узимати у обзир жеље наших партнера и обичаје спољне трговине. Ми можемо да предложимо наше услове, али не можемо да диктирамо партнерима како они да се понашају. Потребно је време да би се тако нешто спровело у дело“, констатује.

    Упитан да ли је могуће до краја спровести цео процес „дедоларизације“ упркос чињеници да Русија део својих валутних резерви чува у америчким државним обвезницама, Бељајев каже да у економији ништа није апсолутно. 

    Треба имати на уму, појашњава, да ће Америка још дуго времена остати прва, или пак можда друга или трећа економија света, али свакако важан спољноекономски играч, a самим тим ће и долар бити свеприсутан. 

    Имајући у виду да Русија са Америком има снажне спољнотрговинске везе, оцењује наш саговорник, тешко је замислити како би се трговина између те две земље одвијала у било којој другој валути. Поред тога, треба такође имати у виду и да долар лежи у основи свих руских резерви злата, будући да се преко долара купује овај драгоцени метал. Докле год је Америка снажна, и њена валута ће бити једна од најликвиднијих, закључује Бељајев.

    Тагови:
    дедоларизација, јуан, евро, долар, трговина, Руска рубља, Русија, ЕУ, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога