Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Бесмртни пук у Москви

    Зашто је јапанском новинару засметао Дан победе у Русији

    © Sputnik / Алексей Никольский
    Русија
    Преузмите краћи линк
    6182
    Пратите нас

    Обележавање Дана победе у Русији изазива „извесну нелагоду“ у Јапану, који има другачији однос према Другом светском рату, написао је новинар Јити Онода у чланку за конзервативни лист „Санкеј шимбун“.

    Деветог маја у целој Русији се одржавају војне параде. Свуда се могу видети људи са заставицама које симболизују победу, пише јапански новинар. Он наводи да Русија и Јапан имају различити став према Другом светском рату.

    „У Јапану се 15. августа (Дан сећања на жртве атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија и капитулацију земље) не одржавају никакве свечаности, па због тога руско свечано расположење изазива извесну нелагоду“, изјавио је Онода.

    Према његовим речима, у Русији, где наводно има „мало елемената за народно заједништво“, Дан победе омогућава власти да „створи атмосферу националног престижа“.

    Јапан је у Другом светском рату био на страни Немачке и Италије и истакао се по ратним злочинима у азијским државама које је окупирао. Почетком августа 1945. године, СССР се, у складу са одлукама Кримске и Постдамске конференције, званично придружио Постдамској декларацији и ушао у рат против Јапана. Мировни споразум о завршетку Другог светског рата између Токија и Москве никада није потписан, што и данас баца сенку на односе Русије и Јапана.

    Јапан претендује данас на Курилска острва (Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаји), позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој се Москва сложила да размотри могућност предавања Јапану острва Хабомај и Шикотан, након закључивања мировног споразума, док судбина Кунашира и Итурупа није била разматрана.

    Совјетски Савез је очекивао да ће Заједничка декларација окончати спор, а Јапан је тај документ посматрао само као делимично решење проблема, не одустајући од претензија на сва острва.

    Даљи преговори нису довели ни до чега, мировни споразум по завршетку Другог светског рата није био потписан. Постоји став да је на то утицало озбиљно противљење САД, које су запретиле да ће, ако Јапан пристане да преда два од четири острва, то утицати на процес повратка Окинаве под јапански суверенитет (споразум о повратку Окинаве Јапану ступио је на снагу 1972. године).

    Став Москве је да су острва ушла у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да суверенитет Русије над њима не подлеже сумњи.

    Тагови:
    Русија, Јапан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога