Слушајте Sputnik
    Прва совјетска атомска бомба РДС-1

    Какву су улогу одиграли обавештајаци у стварању прве совјетске атомске бомбе

    © Sputnik / Сергей Мамонтов
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 1022
    Пратите нас

    Совјетски обавештајци нису могли да „украду нуклеарно оружје“ 1940-их, јер би без фундаменталних научних радова такве информације биле бескорисне, рекао је председник „Института Курчатов“, академик Михаил Коваљчук.

    „Веома често чујемо да смо ми украли бомбу, па смо зато успели да је направимо. Морам вам рећи следеће — не пада крушка испод јабуке. Код нас су постојале и тада и данас дубоке традиције фундаменталне науке“, рекао је Коваљчук током округлог стола поводом 70. годишњице тестирања прве совјетске нуклеарне бомбе.

    Он је додао да су управо те традиције помогле да се успешно реализује нуклеарни пројекат, који је покренут у тешким годинама за време Другог светског рата.

    „Стратешки приоритет је био изабран правилно, а да би се он реализовао, била је неопходна база фундаменталних истраживања“, истакао је Коваљчук.

    Такође је подсетио да је Немачка имала конструктора ракета Вернера фон Брауна и реакторе, а ипак није успела да развије нуклеарно оружје, док је Совјетски Савез 1954. године први у свету покренуо нуклеарну електрану, 1958. године је поринуо прву нуклеарну подморницу, а 1959. године први нуклеарни ледоломац.

    „Фундаментална научна активност, потпомогнута подацима обавештајне службе, најважнија је интеракција. Обавештајци су имали улогу капетана брода на узбурканом мору“, нагласио је Коваљчук.

    Поклон Наришкина

    Поводом годишњице тестирања прве совјетске атомске бомбе, директор Стране обавештајне службе Русије (СВР) Сергеј Наришкин поклонио је Националном истраживачком центру „Институт Курчатов“ архивска документа службе која се односе на стварање совјетског нуклеарног оружја.

    „Озбиљни темељи у области нуклеарних истраживања, који су постављени у СССР-у још у предратним годинама, имали су пресудну улогу у развоју совјетског нуклеарног пројекта. Документи са изложбе показују огроман рад научника, инжењера, радника и наравно, обавештајаца“, наводи се у саопштењу Стране обавештајне службе.

    На маргинама округлог стола, који је посвећен историји стварања прве совјетске нуклеарне бомбе, на „Институту Курчатов“, Наришкин је рекао да се међу архивским документима налази план оперативно-обавештајне операције „Енормоз“ (назив за операцију совјетских обавештајаца током које су прикупљали материјале о развоју нуклеарног оружја на Западу).

    Председник „Института Курчатов“ Михаил Коваљчук поклонио је Наришкину део графитне шипке са првог совјетског нуклеарног реактора Ф-1, који је направљен и лансиран крајем децембра 1946. у Москви на територији Лабораторије №2 Академије наука СССР-а (тадашњи назив за „Институт Курчатов“).

    „Институт Курчатов“ саграђен је 1943. године као научни „штаб“ совјетског нуклеарног пројекта, а академик по коме носи име, Игор Курчатов, био је руководилац нуклеарног пројекта СССР-а.

    „Институт Курчатов“ значајан је и због тога што је пре готово четврт века први објавио зборник у више томова о историји стварања совјетске атомске бомбе, у коме је описан и допринос обавештајаца.

    Историјски догађај

    Према мишљењу стручњака, прва успешна совјетска нуклеарна проба РДС-1, одржана 29. августа 1949. године, као и стварање домаћег нуклеарног оружја био је један од главних догађаја у историји Русије, који је обезбедио да она постане независна и јака сила.

    Обавештајна служба која је добила информације о раду на нуклеарној бомби на Западу, дала је први подстицај који је „покренуо“ совјетски нуклеарни пројекат.

    Касније су подаци обавештајне службе били од користи домаћим инжењерима који су радили на развијању нуклеарног оружја, јер су могли да упоређују своје оригиналне идеје и напредак са искуством из иностранства и да на тај начин остварују најбоље резултате.

    Истовремено, временски оквири за савладавање нових идеја и технологија су смањени, избегнута је непотребна потрошња средстава у ситуацији када су САД повећавале свој нуклеарни потенцијал.

    Обавештајци никада нису приписивали себи главну улогу у стварању совјетског нуклеарног оружја. Стручњаци су сагласни да су наука и обавештајна служба заједнички допринели стварању совјетског нуклеарног оружја, јер су били део јединственог државног механизма који је функционисао веома ефикасно у најтежим условима послератних година.

    Историчари специјалних служби сматрају да је рад совјетске обавештајне службе и прикупљање информација о америчким нуклеарним развојима можда и највећа позната обавештајна операција у историји. Након много година, звање Херој Русије додељено је ветеранима Стране обавештајне службе Леониду Квасникову, Владимиру Барковском, Александру Феклисову, Анатолију Јацкову, Леонтини и Морису Коену и војним обавештајцима Артуру Адамсу, Јану Черњаку и Жоржу Коваљу.

    Данас целокупним нуклеарним потенцијалом у Русији управља државна корпорација за нуклеарну енергију „Росатом“.

    Тагови:
    нуклеарна бомба, обавештајна служба, Запад, СССР, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога