Слушајте Sputnik
    Космонаут Алексеј Леонов

    Алексеј Леонов: Космонаут без ког не би било Међународне свемирске станице

    © Sputnik / Александр Маршани
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 260
    Пратите нас

    Тачно у десет сати ујутру по московском времену, 18. марта 1965. године, с космодрома „Бајконур“ је полетела ракета-носач с посадом брода „Восход 2“. Посадом је командовао Павел Бељајев, други пилот био је Алексеј Леонов и управо је он за сат и по требало да постане први човек који је изашао у отворени космос.

    Пут у отворени безваздушни простор почео је у специјалној ваздушној комори (под шифрованим називом „Волга“), коју је с кабином брода повезивао отвор с херметичким поклопцем. Други отвор се налазио на горњем делу коморе. Отворивши га у 11 часова и 32 минута Алексеј Леонов је изашао из ваздушне коморе у отворени космос. С бродом га је повезивало уже од челичних каблова и електричних жица. Преко њега су до посаде у броду стизали медицински и технички подаци. Тако се остваривала и телефонска веза међу космонаутима.

    Леонов је током 12 минута и девет секунди у отвореном космосу успео да изведе неколико научних експеримената. Он се пет пута удаљавао од брода на разна растојања. Спољни део његовог скафандера се загревао на сунцу до 60 степени Целзијуса и хладио се у сенци до минус 100 степени. Унутар скафандера је, међутим, била собна температура и повишен притисак који је омогућавао да организам космонаута нормално функционише.

    Притисак се, међутим, опасно нашалио с њим. У космосу се скафандер јако надувао, космонаут је изгубио гипкост покрета и није могао да прође кроз отвор ваздушне коморе. Неколико пута је покушао да се углави у отвор, али без успеха. Залихе кисеоника су већ нестајале када је Леонов спустио притисак унутар скафандера до хаваријског. То је било ризично, јер да се у том моменту из његове крви још није прочистио азот (а то нико није могао са сигурношћу да зна), она би проврела и то би га усмртило.

    Све се, на срећу, добро завршило: скафандер се издувао, Леонов се вратио на брод и доказао да је човек способан да борави и да ради у отвореном космосу без последица по здравље.

    Дочек космонаута из посаде брода Восход 2 Алексеја Леонова и Павла Бељајева на Црвеном тргу у Москви 1965. године
    © Sputnik / Лев Иванов
    Дочек космонаута из посаде брода "Восход 2" Алексеја Леонова и Павла Бељајева на Црвеном тргу у Москви 1965. године

    Није стигао на Месец, али је избегао погибију

    Алексеј Леонов је био укључен у састав групе за припрему за лет на Месец, али је програм одбачен из техничких разлога. Почетком децембра 1968. године Леонов је заједно с другим космонаутима написао писмо Политбироу ЦК Комунистичке партије СССР-а, с молбом да под хитно дозволи лет. Лансирање је било чак и заказано за 9. децембар, пола године пре Американаца, али је затим отказано због неуспеха с ракетом Н-1.

    Тако је на површину Месеца први крочио амерички астронаут Нил Армстронг, у јулу 1969. године. Неколико месеци касније Совјетски Савез је укинуо програме за облетање Месеца и слетање на Земљин сателит.

    Леонов је 1971. године заједно с Валеријем Кубасовом и Петром Колодином требало да се упути на орбиту у броду „Сојуз 11“, али је пред сам старт медицинска комисија повукла Кубасова због здравственог стања. Након тога је повучена цела посада. Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Пацајев који су касније полетели, погинули су током слетања уређаја.

    Посада космичког брода Сојуз 19 - Алексеј Леонов и Валериј Кубасов
    © Sputnik / Александр Моклецов
    Посада космичког брода Сојуз 19 - Алексеј Леонов и Валериј Кубасов

    Космичко руковање

    Деценију након првог лета, 1975. године, Алексеј Леонов се поново нашао у космосу, овога пута као командант „Сојуза 19“. Он, Валериј Кубасов и амерички астронаут с „Апола“ успели су да изведу нешто невероватно — да у космосу споје два брода с неусклађеним системима за заштиту.

    На „Сојузу“ је креирана атмосфера која је по саставу и притиску била слична земаљској, док су на „Аполу“ астронаути удисали чисти кисеоник под сниженим притиском. Због тога је директан прелазак с брода на брод био немогућ — код људи би то изазвало декомпресиону болест, која подразумева издвајање гасова растворених у крви и ткивима организма у виду мехурића. Они разарају зидове крвних судова, крвоток се блокира, човек се паралише и умире.

    Заједнички америчко-совјетски програм Сојуз - Аполон
    © Sputnik / Эдуард Песов
    Заједнички америчко-совјетски програм "Сојуз - Аполон"

    Решење је пронађено у прелазном одељку за пристајање. Он је изведен у орбиту с „Апола“ и омогућио је космонаутима и астронаутима да прелазе с брода на брод, на којима су притисак и количина кисеоника били изједначени максимално колико је било могуће.

    „Аполо“ и „Сојуз“ су се спојили након 48 сати, 17. јула 1975. године, а Алексеј Леонов и Томас Стафорд су се руковали у прелазном одељку. Затим су две посаде четири пута прешле с једног на други брод. Леонов и Кубасов су се вратили на Земљу 21. јула.

    Експериментални лет Сојуз - Аполо
    © Sputnik / Б. Грачев
    Експериментални лет "Сојуз - Аполо"

    Експерименти које су извели на орбити, а пре свега сâм процес спајања два потпуно различита свемирска брода, показали су да у орбити може да функционише велика космичка станица на којој би радили стручњаци из целог света. У новембру 1998. године таква станица је постала реалност, а механизми за спајање који се користе за космичке бродове разних земаља с модулима Међународне свемирске станице, делимично понављају оно што је испробано током мисије „Сојуз-Аполон“.

    Свемирски брод за време пристајања на Међународну свемирску станицу (МСС)
    © Фото : Руски свемирски системи РКС
    Свемирски брод за време пристајања на Међународну свемирску станицу (МСС)

    У мају 2019. године чланови посаде Међународне свемирске станице који су изашли у отворени космос, прикачили су за своје скафандере натписе „Леонов бр. 1“ и „Срећан рођендан, Алексеју Архиповичу“. На станици је био приказан портрет чувеног космонаута. Без Леонова, који је умро 11. октобра 2019. у 86. години, не би било ни радова у отвореном безваздушном простору, који се данас сматрају обавезним приликом експедиција на Међународној свемирској станици. А не би било ни саме Међународне свемирске станице.

    Тагови:
    космонаут, Међународна свемирска станица, Алексеј Леонов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога