Прихотко је ту вест потврдио овог викенда, уочи посете руског премијера Дмитрија Медведева Београду. Према његовим речима, питање испоруке авиона руске производње у Србију разматра се у различитим форматима. Конкретно, компанија „Сухој“ сарађује са српским националним авио-превозником „Ер Србијом“ на унапређењу флоте те авио-компаније куповином руских авиона „Сухој Суперџет 100“.
Руски званичник је додао и да би авион МС-21 у перспективи могао да заинтересује националног авио-превозника „Ер Србију“.
„Сухој Суперџет 100“ је био први линијски путнички авион произведен у Русији после распада Совјетског Савеза, а данас је један од најпродаванијих цивилних авиона нове генерације који долазе из Русије.
„Суперџет 100“ је двомоторни регионални путнички авион, који је први пробни лет имао 2008, а у саобраћају је од 2011. године. Тај напредни авион има 98 путничких седишта и може да се користи на краћим и средњим дестинацијама, а његов долет је до 4.500 километара.
Генерални директор руске компаније „Алијанса авијационих технологија Авинтел“ Виктор Прјадка каже да постоје велике разлике између авиона „Суперџет 100“ о којем Србија и Русија преговарају и авиона МС-21, који би евентуално могао да заинтересује Београд.
„Пре свега, они се разликују по величини. ’Сухој Суперџет 100‘ је више регионална летелица, која може да лети на средњим дестинацијама. Капацитета је до 100 путника, развија максималну брзину од око 850 километара на сат при висини лета од 11.000 метара. Авиони МС-21 су савременији. То је можда један од најсавременијих авиона на свету у овом тренутку. Он има комфорнији салон, па је самим тим удобнији и пријатнији за путнике. МС-21 је капацитета до 200 путника, односно тај авион практично има два пута већи капацитет. Мислим да ће МС-21 бити значајно економичнији авион, јер ће имати савременије моторе. Овде је потребно анализирати потребе Србије, пре свега проток путника, и у зависности од тога треба се фокусирати на одређену летелицу“, објашњава Прјадка за Спутњик.
МС-21, руски „авион 21. века“, најављује обнову некад моћне цивилне авио-индустрије. Реч је о модерној летелици импресивних карактеристика. Припада класи ускотрупних авиона, оних са једним пролазом између седишта, кратког и средњег домета (до 6.400 километара) и има капацитет од 150 до 211 путника, у зависности од модела.
Експерти истичу да МС-21 има бројне технолошке и комерцијалне адуте. Прво, изгледа изузетно модерно, и споља, и изнутра. Направљен је од лаганих композитних материјала чиме је унапређена комерцијална ефикасност. Има оригинална крила, изузетан ентеријер и „свемирску“ пилотску кабину.
Његова главна предност у односу на западне конкуренте је економичност. Ојачано композитно крило значајно побољшава аеродинамику, што значи да ће оперативни трошкови лета бити за око 15 одсто мањи од оних које праве „Боинг“ и „Ербас“ исте класе, а такође помиње се и да ће цена руског авиона бити за 20 одсто нижа од конкурентских америчких и европских авиона.
МС-21 је први пут летео у мају 2017, а ове године је успешно извео и први међународни лет на линији Жуковски-Истанбул.
Завршетак сертификације планиран је за 2020. годину, а очекује се да ће серијска производња почети 2021. године.
„МС-21 је бољи од ’Суперџета‘, јер је савременији авион, али он још пролази сертификациона тестирања. Овде је веома важно сачекати тренутак да ступи у експлоатацију и почне да стиже до купаца. Могуће је да ће бити више модификација авиона МС-21, са различитим путничким капацитетима, као што су рецимо типови авиона А-320, који могу да приме од 100 до 200 људи. Ако буде постојала одговарајућа модификација МС-21, онда ће за Србију бити корисно да наручи авион МС-21“, истиче Прјадка.
Поред вести о набавци нових авиона, високи званичник Владе Русије Сергеј Прихотко навео је и да Србија и Русија такође разматрају могућност постављања сервисног центра за те авионе у бази предузећа за оправку „ЈАТ Технике“ на Међународном аеродрому „Никола Тесла“ у Београду. Он је рекао да је компанија у јуну завршила сертификацију рада за одржавање тих летелица у складу са захтевима Европске агенције за безбедност у ваздухопловству, обуку особља и опремање хангара.
