Слушајте Sputnik
    Противракетни системи С-400 Тријумф у Севастопољу

    Америка објаснила зашто је Путин вратио Крим Русији

    © Sputnik / Алексей Мальгавко
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    34768
    Пратите нас

    Писања америчких медија да је Русија Крим вратила након што је Кремљ сазнао још 2013. године да Вашингтон намерава да преузме руску поморску базу, аналитичари тумаче као још једну потврду да САД активно користе окупацију као систем управљања земљама широм света, са циљем да се обуздају главни непријатељи — у овом случају је то Русија.

    Амерички лист „Хералд трибјун“ је у свом ауторском чланку навео да је стратегију „преотимања“ руске базе у Севастопољу Вашингтон развио при администрацији Барака Обаме, са циљем да се добије контрола над целокупним Црним морем, а самим тим да се једним потезом „обуздају“ три земље — Русија, Турска и Иран.

    Идеја је била да се база Црноморске флоте заузме одмах након свргавања са власти тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича, у фебруару 2014. године, након чега би се на том полуострву разместили амерички ракетни системи.

    То за Русију није била непознаница, чак је својевремено и руски председник Владимир Путин, коментаришући те наводе, рекао за америчке војнике да „Руси врло добро знају да су они добри момци, али да би боље било да су они овде гости, него да су домаћини“.

    Сергеј Судаков са Академије војних наука тврди да је, с тачке гледишта геополитике, ово било логично размишљање Вашингтона, с обзиром да је Америци веома добро позната доктрина да су водни ресурси кључна ствар, када је реч о стратешкој предности.

    Ко држи Крим, тај држи Црно море

    Проблем је био што је, упркос чињеници да је са Грузијом и Украјином одавно покренута добра сарадња, Америци недостајала једна стратешка тачка како би преузела комплетну контролу акваторије Црног мора — а то је Крим.

    Та стратешка тачка, објашњава Судаков, могла би да омогући САД да уз помоћ ракетних комплекса „Патриот“ контролишу прилично велику акваторију, а уједно и да Црно море одсеку од Русије. Ствар је у томе да ко год у свом поседу држи Крим, тај има могућност да гађа све циљеве на Црном мору.
    С-400 системи постављени на Криму
    © Sputnik / Sergey Malgavko
    С-400 системи постављени на Криму

    Међутим, десило се да су грађани Крима практично једногласно изгласали на референдуму да се врате у оквир Русије, а то је јако заболело Американце, који су имали велике интересе на том полуострву, с обзиром да су они у својим плановима одавно гледали на Крим као на део своје територије.

    Судаков такође наводи и да је принцип окупације нешто што Америка ефикасно користи како би управљала другим земљама споља, а такав систем је успостављен и са Украјином и са Грузијом.

    Америка изгубила контролу

    Са друге стране, Александар Кубашкин са Факултета за међународне односе у Санкт Петербургу тврди да се ова вест у америчком листу појавила због критике унутар САД због стања у америчкој војсци. Сматрало се да су америчке снаге преслабе да се супротставе Русији, те да им остаје само једно, а то је да, у случају конфликта са Русијом, нападну или Далеки исток или Крим.

    „Међутим, све ове приче данас су сувишне, јер сваки стручњак, који је иоле упућен у материју, јасно зна да је Крим сада дебело осигуран, као и да се Црно море налази у пуној контроли руских ракетних система“, наглашава он.

    Када се сагледа данашњи распоред снага, испало је да су Американци у потпуности изгубили контролу над Црним морем, док је Русија, распоредивши комплексе „Искандер“ и „Бастион“ на Криму, осигурала себи могућност да гађа било коју тачку на целокупној акваторији тих вода.

    У осврту на Црноморску флоту, Кубашкин подсећа да је она одувек имала изузетно важан значај за Русију, јер је управо та морнарица омогућавала Москви излазак у Средоземно море кроз Босфор и Дарданеле, а поред тога представља и одбрамбени бедем, кад са једне стране Украјина, а са друге Грузија теже ка НАТО-у.

    Упитан да прокоментарише колика је претња од тога да Грузија и Украјина заправо и постану чланице НАТО-а, Кубашкин оцењује да је сувишно тако нешто коментарисати, јер Русија то никада неће дозволити.

    „Замислите да се НАТО базе разместе у Грузији, на удаљености од око 80 километара од резиденције руског председника Владимира Путина у Сочију. Да ли можете то уопште да замислите“, реторички се пита Кубашкин.

    Тагови:
    одбрана, Црно море, референдум, Крим, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога