Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12486
    Пратите нас

    Судећи по реакцијама западних војних челника, на помолу је нова подводна битка за Атлантик, а главну претњу НАТО снагама стварају руске подморнице нове генерације, које су због њихових борбених потенцијала и опремљености постале трн у оку Запада.

    Руска подводна флота у Атлантском океану и Средоземљу представља огроман изазов за Запад и НАТО, пре свега јер су руске стратешке подморнице опремљене ракетним комплексима „Калибар“, који су у стању да испаљују пројектиле на удаљености од преко 1.500 километара, упозорио је командант Заједничке команде НАТО-а, адмирал Џејмс Фого.

    Фого је као најопасније издвојио руске нуклеарне подморнице класе „Јасен“, као и дизел-електричне из разреда „Варшавјанка“, које имају „изузетно велики војни потенцијал, будући да су веома тихе“.

    Поред тога, навео је амерички адмирал, руске подморнице ће ускоро добити и велико појачање на плану ракета, будући да ће „Калибар“ бити модернизован. Домет тих пројектила биће повећан чак три пута, па ће бити у стању да гађају циљеве на удаљености од око 4.500 километара.

    Шта краси руске подморнице?

    Русија је одувек развијала своју подводну флоту, чак и у економски тешким временима, објашњава за Спутњик војни аналитичар Иван Коновалов и наводи да се руске подморнице деле на три главна типа — стратешке, вишенаменске нуклеарне и дизел-електричне подморнице.

    Из новијих подморница стратешког типа пре свега је потребно издвојити пловила класе „Бореј“. Реч је о нуклеарним подморницама које су опремљене интерконтиненталним балистичким ракетама, а назив потиче од руске речи „бура“. Побољшаном оплатом, бољим хидродинамичким обликом, и уградњом водомлазног погона смањен је акустички „потпис“ у широком распону фреквенција.

    Руска нуклеарна подморница класе Бореј Владимир Мономах
    © Sputnik / Ильдус Гилязутдинов
    Руска нуклеарна подморница класе "Бореј" "Владимир Мономах"

    Када је реч о вишенаменским нуклеарним подморницама, најупечатљивији пример су пловила класе „Јасен“. У стању су да се спусте на дубину од чак 600 метара, што је дупло више од просечне дубине на коју се спуштају остале подморнице. Опремљене су вертикалним системима за лансирање ракета типа „Калибар“, „Оникс“ и „Циркон“.

    Када је реч о дизел-електричним подморницама, нова ера „подводних чудовишта“ почела је од тренутка када је поринута прво подморница класе „Варшавјанка“ — једна од најтиших машина које Русија има у свом арсеналу. Управо зато су је бројни страни војни стручњаци и прозвали „црна рупа“, јер је у стању да лови непријатеља на три до четири пута већој удаљености од оне коју покривају противнички радари.

    Подморница Варшавјанка
    © Sputnik / Виталиј Ањков
    Подморница "Варшавјанка"

    Чија је флота већа?

    Према речима Коновалова, америчка подводна флота јесте већа, али имајући у виду функције која руска флота извршава, може се са сигурношћу рећи да је она ефикаснија. Све остале флоте света, укључујући и флоту Велике Британије, па и Француске и Немачке, мање су од руске.

    „Очигледно је да ће Русија наставити да развија ову област, јер је управо подводна флота од пресудног значаја за одбрану земље. Русија је одувек играла на карту подводне флоте, те нема разлога да се било шта по том питању промени“, оцењује он.

    Да је Русија својом подводном флотом бацила огроман изазов НАТО-у потврђује и сам генерал Фого, који наводи да у комбинацији са масовним и учесталим патролама подморница по читавом северном Атлантику и у Норвешком мору, као и са стационирањем снага у Сирији, Русија може да постане претња за готово све поморске снаге НАТО-а.

    Има ли НАТО разлог за забринутост?

    Из штаба НАТО-а, према писању немачке медијске мреже РНД, тврде да је активност руских подморница највећа од краја Хладног рата у океанима широм света, а посебно у пределу северног Атлантика и у Норвешком мору.

    С тим у вези, према речима портпаролке НАТО-а Оане Лунгеску, Алијанса намерава да појача подводно патролирање, али и да инвестира у савремене технологије уништавања подморница из ваздуха.

    „Северни Атлантик је и даље од животне важности за безбедност Европе, пре свега јер се тим рутама врши снабдевање НАТО снага, ту се налазе и сви канали комуникације, а туда пролазе и сви остали комерцијални трговачки бродови“, констатује она.

    Коновалов, међутим, тврди да НАТО нема разлога да буде забринут, јер Русија искључиво настоји да осигура сопствену безбедност. „Уколико НАТО не буде предузимао никакве агресивне мере, разлог за забринутост не постоји“, закључује Коновалов.

    Тагови:
    Атлантски океан, Атлантик, подморнице, САД, НАТО, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога