Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    17510
    Пратите нас

    Синод Руске православне цркве (РПЦ) изменио је правила крштења, па је сада дозвољено да се деци на крштењу дају имена „страних“ светаца. Ова одлука има везе са тим да право избора имена за новорођенче припада само родитељима и да их не би требало ограничавати.

    Ако се особа одлучила на крштење у одраслој доби, такође може изабрати своје крштено име.

    До сада су Руси на крштењу добијали име неког светитеља на основу тога на који дан су рођени или блиско томе датуму. Ако је, на пример, неко рођен на Светог Герасима, добијао је име по том светитељу. Тај светитељ је тада његов покровитељ, и сваке године на тај датум он слави тог свеца и свој имендан.

    Руси се на тај дан обавезно причешћују, иду у цркву, моле се, исповедају, а људи им честитају.

    Дозвољена имена свих православних светитеља

    На недавно одржаном заседању Светог синода РПЦ у Москви, закључено је да у РПЦ традиција давања имена по свецу не узима увек у обзир разноликост пракси и традиција које су се развиле у другим помесним православним црквама, укључујући чињеницу да месецослов РПЦ не садржи имена свих светих које славе православне помесне цркве.

    Другим речима, приликом крштења детета, избор црквеног имена биће на родитељима, а они ће моћи да му дају име и по светитељу других православних цркава, а не само руске.

    Такође, одлучено је и да се укину ограничења за људе који имају национална имена која нису традиционална за РПЦ. Истовремено, биће дата могућност избора властитог имена за крштење, а пожељно је да оно буде у складу са грађанским.

    Комисија Синода је навела да се деца сада могу крстити под варијацијама имена, на пример Јован — Џон или Јоана — Жана.

    Шеф патријаршијске комисије за породична питања, протојереј Дмитриј Смирнов, рекао је да је одлука о укидању забране давања страних имена на крштењу дуго сазревала. Понекад се, чак и у стара времена, због те традиције крштена имена нису подударала са стварним. На пример, кнез Владимир, за време кога се десило крштење Русије, крштен је под именом Василије.

    „Сада у Русији живи много православних странаца, и они не разумеју зашто би требало да промене име“, рекао је представник РПЦ.

    Русија — највећа православна земља

    Русија је највећа православна земља на свету. Анкете показују да је 86 одсто православних хришћана у Русији крштено, од чега је 66 одсто њих крштено одлуком родитеља и рођака још у детињству. Тек 20 одсто Руса је то учинило самоиницијативно, и на тај корак су се у просеку одлучили у својој 31. години живота.

    Руси генерално сматрају да православни човек треба да се крсти, а анкете показују да се 75 одсто испитаника са тим слаже. Ово гледиште је посебно изражено код жена (79 одсто) и особа старијих од 60 година (82 одсто).

    Такође, већина Руса — 60 одсто њих — сматра да би обред крштења требало обавити у детињству.

     

    Тагови:
    крштење, Руска православна црква
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога