Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције у Русији, рођен је пре тачно 150 година, али су неке чињенице из његовог живота тајна и дан-данас, а неке једноставно не знају сви, осим историчара.
Неочекивана револуција
Колико год ово апсурдно звучало, „отац“ совјетске револуције није полагао велике наде на то да ће је доживети у Русији. Тачно месец дана пре Фебруарске револуције, због које је свргнута руска монархија, он је мислио да ће само будуће генерације постати сведоци социјалистичке револуције.
У вези са овим, он је чак видео могућу „заверу англо-француских империјалиста“.
Међутим, такав став није изненађујући, јер је његов претходни покушај покретања револуције у Русији пропао пре десетак година, очигледно поткопавајући његове наде за револуцију у блиској будућности.
Безуспешни велепоседник
Када је Лењин имао само 19 година, морао је да води послове око власништва над земљиштем због ране смрти оца. Али изгледа да није имао дар да постане велепоседник, јер његови покушаји нису донели резултате. Након што је неколико сељака успело да украде коња и две краве од свог велепоседника, Лењин је одустао од покушаја да буде власник земље и заједно са породицом продао је имање и преселио се у град.
Лењин се венчао у цркви, иако је био атеиста
Упркос чињеници да је Лењин био атеиста још од 18. године и гајио идеолошки став против хришћанске цркве, званично се оженио у једној од њих. Једно од многих његових протеривања због револуционарне активности 1898. године претило је да ће га раздвојити од ванбрачне жене Надежде Крупске, јер је тада она могла да отпутује са Лењином само ако њихов брак буде званично закључен у цркви.
Будући да су били стриктно против таквог раздвајања, Лењин и Крупска су одлучили да одустану од идеолошког неприхватања брака и пристали су да „одглуме ову комедију“, како ју је описивао сâм револуционар. Њихов план је замало пропао јер нису могли да позову одговарајуће сведоке, чак ни да обезбеде прстење неопходно за одржавање церемоније. Али успели су да убеде локалне сељаке да преузму ове улоге, а један од локалних становника је направио пар прстенова од бакарних новчића.
Имао је више од 150 псеудонима
Револуционарна активност је учинила Лењина главном метом органа за спровођење закона не само у доба царства, него и у периоду прелазне владе после Фебруарске револуције. Као резултат тога, био је приморан да користи много лажних докумената, псеудонима и надимака, да би се скривао од власти. Међутим, то није увек било успешно.
Према грубим проценама, укупно је имао око 150 псеудонима, од којих је један био Лењин, а његово праве име је Владимир Уљанов. Порекло псеудонима „Лењин“ је још увек загонетка за све. Међутим, једна од теорија наводи да овај псеудоним потиче од назива реке Лене, која се налази у близини његовог родног места. Поред тога, према извештајима, имао је и други надимак који су користили његови пријатељи у комунистичкој партији — „Старик“.
Три покушаја атентата...после револуције
Зачудо, револуционарна активност никада није представљала претњу Лењиновом животу, али након што су Совјети дошли на власт, за само две године преживео је три покушаја атентата. Конкретно, пуцали су на њега 1. јануара 1918. године, али је остао нетакнут јер је стрелац промашио.
Током следећег покушаја исте године није имао толико среће. Чланица Социјалистичке револуционарне партије Фани Каплан пуцала је у њега три пута док је излазио са митинга 30. августа. Метак је погодио револуционара у руку и врат, али упркос чињеници да је друга рана била потенцијално озбиљна, брзо се опоравио и два месеца касније се вратио свом послу.
Још једном се Лењину срећа насмешила у септембру 1919. године, када је група анархиста дигла у ваздух зграду партије у Москви, где је Лењин требало да одржи говор. Срећом по њега, закаснио је. Експлозија је одјекнула пре него што је ушао у зграду.
Прочитајте још:
